Аутори најновије студије потврдили су да су дурски акорди више повезани са позитивним речима него молски акорди.
Истраживачи са Универзитета у Индијани проучавали су и везу између акорада и текстова песама и закључили да у тужним и веселим песмама постоје одређени обрасци.
Да ли сте некада помислили да веза између акорада песме и њених речи утиче на то да ли ћемо ту песму перецепирати као веселу или тужну? Најновије истраживање са Универзитета у Индијани говори управо о тој вези.
Неочекивано, септакорди (акорди са
четири различите тона) имају чак
и већу повезаност са позитивни
речима у текстовима песама.
У уводном делу студије под називом The Minor fall, the Major lift: inferring emotional valence of musical chords through lyrics, објављене средином новембра, истраживачи кажу да су мотивисани идејом да се емотивни садржај акорада рефлектује у речима одговарајућих песама, па су анализирали везе између текстова и врсте акорада.
Како би ову идеју спровели у дело, истраживачи су користили податке из неколико онлајн извора. Пре свега, скинули су текстове и акорде око 90.000 популарних песама са веб-сајта Ultimate Guitar. Како би сложили текстове песама према емоцијама, узели су податке са сајта labMT, који процењује у којој мери речи исказују задовољство или незадовољство, односно валенцу речи.
Занимљиво је и да ова студија показује
да је такозвани сентимент песама дуго
био у опадању – од 1950. до 2000. године.
Повезујући емоционалну вредност речи са врстом акорда који их прати, аутори су потврдили да су дурски акорди више повезани са позитивним речима него молски акорди. Неочекивано, открили су и да септакорди (акорди са четири различите тона) имају чак и већу повезаност са позитивним речима у текстовима песама.
Истраживачи са Универзитета у Индијани проучавали су и везу између акорада и текстова песама из различитих географских региона, музичких жанрова и историјских раздобља. Када је реч о музичким жанровима, истраживачи су дошли до закључка да панк и метал остварују ниску емотивну валенцу акорада са речима одговарајућих песама, док је највиша валенца, односно највећи степен пријатности уочен код религијске музике и рок музике из шезедесетих година прошлог века.
Занимљиво је и да ова студија показује да је такозвани сентимент песама дуго био у опадању – од 1950. до 2000. године. Међутим, од 2010. године до данас постоји сасвим супротан тренд, кажу истраживачи – тренд пораста валенце текстова песама.
Када је реч о везама између речи и акорада кроз различите географске регионе, аутори студије тврде да песме које потичу из Азије имају највећу валенцу, док скандинавске имају најмању валенцу, и то, како они тврде, вероватно јер су такозвани мрачни жанрови најраспрострањенији у скандинавским земљама.
(Ивана Николић, ЦПН)
