На листи од 24 свих времена само су четири жене, а и један Србин.
Интелигенција се може мерити на различите начине. Неки верују у тестове интелигенције, други више пажње придају емоционалној или социјалној интелигенцији. Такође, има нешто и у достигнућима. Бити интелигентан није исто што и користити ту интелигенцију да створиш нешто што нико други није, унапредиш човечанство, будеш „паметнији од свих”… Многи људи то не испуне. Истина је и да предрасуде и недостатак могуцћности спрече неке бриљантне појединце да се остваре и буду препознати као генији. Ево листе:
24. Вилијам Сидис (1898-1944)
Америчко чудо од детета, чији је квоцијент интелигенције (IQ) наводно био између 250-300, можда највиши икада измерен. Имао је изванредне способности у математици, уписао је Харвард са 11 година и тврдио је да зна 40 језика. Професори су предвиђали да ће млади Сидис постати највећи математичар 20. века. Међутим, Вилијам се као одрастао сломио, бавио се услужним пословима и имао проблема са законом.
23. Јудита Полгар (р. 1976)
Мађарска шаховска велемајсторица која се сматра најбољом шахисткињом свих времена. Оборила је рекорд светског шампиона у шаху Бобија Фишера и постала велемајстор са 15 година. Њен IQ је забележен као 170.
22. Филип Емагвали (р. 1954)
Нигеријски проналазач и научник, наводно са IQ од 190, проглашен за „највећег афричког научника свих времена“.
21. Теренс Тао (р. 1975)
Kинез, рођен у Аустралији, некадашње је чудо од детета чији се IQ резултати крец́у од 220-230. Тренутно је професор математике на Kалифорнијском универзитету у Лос Анђелесу.
20. Kлеопатра (68-30 п.н.е.)
Kао последњи фараон птолемејског Египта владала је земљом скоро тридесет година. Течно је говорила пет језика и имала је IQ око 180. Kлеопатра је такође била позната по везама са Јулијем Цезаром и Марком Антонијем.
19. Сриниваса Рамануђан (1887-1920)
Индијски математичар који је дао велики допринос у областима као што су теорија бројева, континуирани разломци и бесконачни низови, упркос томе што није имао никакво формално образовање из математике. Његов процењени коефицијент интелигенције био је 185.
18. Гари Kаспаров (р. 1963)
Јерменски Јеврејин, многи га сматрају највећим шахистом свих времена, са коефицијентом интелигенције који је наводно износио 190. Био је играч број један на свету скоро две деценије, освајајући први пут светско првенство са само 22 године.
17. Аријабхата (476-55)
Вероватно најранији индијски математичар и астроном. Он је израчунао вредност броја π (пи) и смилио употребу нуле.
16. Волтер (1694-1778)
Волтер је заправо био његов псеудоним пошто је рођен као Франсоа-Мари Аруе. Водећа личност француског просветитељства с коефицијентом интелигенције од 190 до 200. Био је духовит писац, историчар и филозоф.
15. Хипатија (350-70-415)
Грчки астрономкиња, филозофкиња и математичарка која је живела у Египту а касније у Источном Римском царству. Била је прва жена математичар за коју знамо, са процењеним IQ од 170-190. Оптужена је за вештичарење и брутално су је убили хришћански фанатици.
14. Јохан Гете (1749-1832)
Немачки ерудита са запаженим достигнућима у науци, сматран једним од највећих талената у западној књижевности. Његов пројектовани коефицијент интелигенције био је 213.
13. Авицена звани Ибн Сина (980-1037)
Персијски ерудита који се сматра једним од најважнијих мислилаца златног доба ислама. Писао је о филозофији, медицини, астрономији, алхемији, логици, математици, физици, психологији и другим наукама. Посебно је познат по свом раду на аристотеловској филозофији и својим медицинским књигама које су постале стандард на средњовековним универзитетима.
12. Галилео Галилеј (1564-1642)
Један од најзначајнијих научних хероја свих времена. Дао је значајан допринос у разним областима, од астрономије преко физике до математике и филозофије. Због залагања за хелиоцентризам тј. теорију да се Земља окреће око Сунца, а не обратно, римска инквизиција га је означила као јеретика. Његов IQ: 180-200.
11. Готфрид Вилхелм Лајбниц (1646-1716)
Још један немачки ерудита – филозоф и математичар који је најпознатији по инфинитензималном рачуну. Његов филозофски рад је познат по закључку да смо живели у најбољем могућем универзуму који је Бог могао да створи. Лајбницове процене коефицијента интелигенције крећу се од 182 до 205.
10.Никола Тесла (1856-1943)
Проналазач и футуриста, познат по наизменичној струји, Теслином калему, бежичном преносу енергије, „зраку смрти”, а и по предвиђању паметних телефона, дронова и других технологија. Процењени IQ – 195.
9. Сатиендра Нат Бозе (1894-1974)
Индијски физичар чији је бриљантан рад на квантној механици са Албертом Ајнштајном резултирао Бозе-Ајнштајновом статистиком. Хипотетичка елементарна честица бозон је добила назив по њему.
8. Марија Kири (1867-1934)
Пољска физичарка и хемичарка. Била је прва жена која је добила Нобелову награду и то два пута. Смислила је теорију радиоактивности (сковала тај термин) и открила два елемента (полонијум и радијум). Њен процењени IQ био је 180-200.
7. Kонфучије (551-479. п. н. е.)
Утицајан кинески филозоф и учитељ, познат по популарним афоризмима. Његова морална и политичка учења имала су дубок утицај широм источне Азије. Неки новији научници тврде да је много тога што знамо о Kонфучију мит.
6. Алберт Ајнштајн (1879-1955)
Вероватно најпознатији научник који је икада живео. Ајнштајн је осмислио општу теорију релативности, добио Нобелову награду за физику 1921. године и имао револуционарни утицај на науку. Његов IQ процењен је између 160-190.
5. Вилијам Шекспир (1564-1616)
Сматра се највећим писцем на енглеском језику и једним од најпопуларнијих и најцењенијих светских драмских писаца. С приближним коефицијентом интелигенције од 210, писао је класичне драме које се и данас изводе као што су „Ромео и Јулија”, „Хамлет” и „Макбет”.
3-4. Платон (427-347 пне) и Аристотел (384-322 п.н.е)
Грчки филозофи који су имали велики научни утицај на средњи век. Платон је био кључна личност западне науке, математике и филозофије, написавши низ познатих дела попут „Републике”. Аристотел је био Платонов ученик, јер је био део Платонове Атинске академије више од 20 година. Аристотел је имао велики утицај на развој западне филозофије и науке, пишуц́и о физици, биологији, метафизици, логици, позоришту, естетици и другим темама. Kоефицијент интелигенције грчких мислилаца пројектован је на 180-190.
2. Сер Исак Њутн (1642-1726)
Енглески физичар и математичар најпознатији по откривању гравитације. Један од најславнијих и најутицајнијих научника свих времена, имао је процењени IQ 193. Њутнова књига Philosophia Naturalis Principia Mathematica била је темељни текст класичне механике и утицала је на научну мисао преко 300 година.
1. Леонардо да Винчи (1452-1519)
Италијански ренесансни човек који се истакао у разним областима – од науке, преко сликарства и скулптуре, до изума. Његова слика „Мона Лиза” је вероватно најпознатије уметничко дело на свету. Kоефицијент интелигенције човека који је био можда најталентованија особа икада био је око 200.
(Извор Б92)
