Детектор тамне материје XENON1T, стратешки смештен испод планине Гран Сасо у Италији, заробио је један од најређих догађаја у космосу: радиоактивни распад ксенона-124. Уређај је невероватно прецизан, подешен је да открива (детектује) интеракције хипотетских честица тамне материје са атомима изотопа ксенона у резервоару од 1.300 килограма.
Познато је да је распад овог изотопа изузетно спор. Ксенон-124 има полуживот 1,8 х 1022 година – отприлике трилион (хиљаду милијарди) пута дуже од старости космоса, што само показује да је ово изузетан подвиг. Полуживот се односи на проток времена за који се спонтано распадне половина датог хемијског елемента.
Тим истраживача је, иначе, посматрао посебан догађај који се назива хватање дуплих електрона, где два протона у атому ксенона истовремено апсорбују два електрона, а резултат тога су два неутрона. Другим речима, детектор је открио најспорију појаву икада непосредно забележену.
Иако је у теорији зна овај полуживот зна од 1955. године, научници никада нису били у стању да директно посматрају радиоактивни распад поменутог ксенонског изотопа. Тренутни догађај представља директан доказ нечега што су проучавали деценијама.
XENON1T је направљен да трага за тамном материјом, а речено наговешћује да такав инструмент може довести до других важних налаза. Понајпре неутрина, тешко ухватљивих, за којима већ деценијама траје потрага. Али и да се открију неке од најдубљих тајни физике честица.
