Праисторијски људи су пловили Средоземним морем пре 450,000 година?
Према новој научној студији, објављеној у часопису Quaternary International, древни људи су морали да превале велике водене површине д би дошли до Егејских острва. Археолози су пронашли артефакте старе око пола милиона година који потичу пре појаве Homo sapiens–a. Питање је да ли су тамо стигли пешице или пловећи?
Ашелска култура се приписује Homo erectus-у, хоминину који је први напустио Африку и проширио се по Евроазији пре око 1,9 милиона година. Неколико таквих оруђа пронађено је у Турској, Грчкој и на Kриту од пре 1,2 милиона година, тако да њихова појава у оближњем архипелагу има неког смисла.
„Садашњи конзенсус јесте да су архаични хоминини прелазили Егејско море пешице током глацијалних ниских нивоа мора. Тада је Егејско море било повезано са Грчким полуострвом и Анадолијом. Међутим, други научници, на основу присуства ендемске фауне из касног средњег и касног плеистоцена на острвима, што указује на њихову изолованост, тврде да су архаични хоминини прешли раније”, пише у научној студији.
Чамци се ретко сачувају
Тешко је одговорити на питање када су хоминини почели да прелазе мора у дрвеним пловилима, будући да се начињена од органског материјала ретко када сачувају. То умањује вероватноћу да ће се пронаћи најстарији опипљив доказ у виду чамца из тог периода. Зато постоје други материјални докази попут камених алатки и костију животиња или фосила људи.
Kамени артефакти, њих 10.000, пронађени на Егејским острвима израђени су у ашелском стилу. Неки се датују пре више од 130.000 година, а други чак и 700.000 година. Ашелска култура се приписује Homo erectus-у, хоминину који је први напустио Африку и проширио се по Евроазији пре око 1,9 милиона година. Неколико таквих оруђа пронађено је у Турској, Грчкој и на Kриту од пре 1,2 милиона година, тако да њихова појава у оближњем архипелагу има неког смисла.
Камено оруђе ашелске културе са локалитета у Француској (Wikipedia)
У ранијим студијама истраживачи су наводили да су древни људи прешли на острва пешке током ледених доба. Kада све замрзне, ниво мора опадне, вода се заледи, онда је могуће прећи преко залеђених површина.
Хоминини пловили морем
Геолог Џорџ Ферентинос и колеге су реконструисали палеогеографију региона, укључујући реконструкцију обале око Егејских острва од пре 450.000 година. И открили су да су претходне реконструкције географије те области у прошлости биле нетачне. На најнижој тачки у последњих 450.000 година ниво мора је био око 225 метара нижи него што је данас.
Зашто су прелазили водене површине? Већина истраживача верује да су праисторијски људи пратили и ловили животиње. Волели су да истражују нове области због хране, воде и камена за оруђе. Нажалост, људских скелетних остатака из палеолита има мало.
То значи да, док су нека егејска острва била међусобно повезана када је ниво мора био нижи, током последњих 450.000 година она су остала доследно изолована од околних копнених маса. На најнижој тачки нивоа мора још је било неколико километара отворене воде да се пређе до најближег од егејских острва. Постоје и други докази где други истраживачи верују да ово, ипак, није најранији прелазак преко мора пловилима. Могуће да су између 700.000 и милион година архаични људи путовали морем око Индонезије и Филипина.
Тако да ову вештину нису усавршили Homo sapiens-и, већ наши измрли људски преци који су населили те области пре нас. „Даље, с обзиром на то да су архаични хоминини могли да пређу Егејско море, они би такође могли да пређу Гибралтарски мореуз”, наводе даље поменути истраживачи.
Зашто су прелазили водене површине? Већина истраживача верује да су праисторијски људи пратили и ловили животиње. Волели су да истражују нове области због хране, воде и камена за оруђе. Нажалост, људских скелетних остатака из палеолита има јако мало, али зато има камених алатки и животињских костију који помажу у спајању слагалице.
(Илустрација Look and Learn/Barbara Loe Collection)
(Све о археологији)
