Pre 5,3 miliona godina u najvećem potopu u Zemljinoj povesti ponovo je rođeno Sredozemno more. Ako se to još jednom dogodi, nestaće zauvek.
Sredozemno more povezano je sa Atlantskim okeanom kroz najuži prirodni kanal – Gibraltarski tesnac, koji je širok oko 13 kilometara. Po vedrom danu sa španske obale lako se može videti marokanski deo moreuza.S druge strane, čini se da prirodi ne bi trebalo mnogo da jednostavno zatvori tu vezu između Evrope i Afrike, što bi rezultiralo izolacijom Sredozemnog mora. Štaviše, to se već događalo.
Pre otprilike šest miliona godina nešto je uzrokovalo odsecanje Sredozemnog mora od Atlantskog okeana. Uzrok je, možda, bilo ledeno doba, koje je smanjilo visinu mora dovoljno da ostavi kopneni most između Španije i Maroka. Izolacija Sredozemlja je, takođe, mogla biti posledica tektonskih procesa.U nečemu što se naziva mesinska kriza saliniteta Sredozemno more je nakon toga isparilo u narednih oko hinjadu godina, a dno pretvorilo se u suvu kotlinu 3 do 5 kilometara ispod nivoa mora, isprekidanu slanim jezerima sličnim današnjem Mrtvom moru. No na kraju se vratilo dramatičnom brzinom u megapoplavi kakvu svet nije video.
Tragovi isušivanja
Naučnici su otkrili zanimljive dokaze koji pokazuju kako je Sredozemno more potpuno presušilo. Ogromne reke poput, Nila i Rone, danas se u njega ulivaju na visini mora, ali u pomenutom razdoblju te reke su doticale u korito bivšeg Sredozemnog mora. U tom procesu su izdubile velike kanjone koji dolaze do morskog dna, 2.700 metara ispod visine mora.
U Kairu je, na primer, kanjon Nila otkriven u toku iskopavanja Asuanske brane. Naknadna istraživanja otkrila su formaciju veću od Velikog kanjona. Slično udubljenje pronađeno je uz reku Ronu, izdubljeno u razdoblju kraćem od 100.000 godina.Jezgra ispod samog Sredozemnog mora otkrile su minerale poput gipsa i kamene soli, koji se obično talože kada slana voda presuši. Na nekim mestima pronađene su naslage soli debljine do jednog kilometra.
Spomenuta mesinska kriza saliniteta naglo je završila nečim što je, verovatno, bila najveća poplava u povesti naše planete, pre otprilike 5,3 miliona godina. Probijen je kopneni most između današnje Španijee i Maroka, što je otvorilo vrata poplavi u najranijem raudoblju pleistocena. Ta megapoplava isklesala je kanal od 200 kilometara kroz tesnac, produbljujući ga možda oko 40 centimetara dnevno. Ogromna količina vode brzo je ponovo napunila Sredozemno more. Većina bazena je iznova napunjena za ne više od dve godine, a možda i za samo nekoliko meseci, vodom koja je na vrhuncu produbljivala oko desetak metara dnevno.
Očuvana podvodna erozijska obeležja naučnicima govore koliko je tačno bila ta poplava. Ispod Alboranskog mora, istočno od Gibraltarskog tesnaca, pod vodom leži drevni vulkan iza kojeg se nataložila ogromna količina sedimenata, dugačka 35, široka 7 i debela 163 metra.Iako dokazi nisu uverljivi, istraživači veruju da je te naslage verovatno ostavila velika poplava koja je tekla oko vulkana. Odlike erozije ukazuju da je nalet vode bio oko hiljaduu puta jači od toka Amazona, što znači da je otprilike sto miliona kubnih metara vode jurilo u Sredozemlje svake sekunde.
Propast Mediterana
Koliko je obimna bila ta poplava? Ako je ispunila ceo Mediteran, morala bi ostaviti tragove i na drugim mestima. Duž istočnog ruba Sicilije proteže se podvodna litica nazvana Malteški odron, koja je uistinu ogromna – dugačka 290 kilometara i visoka gotovo četiri kilometra. Dok je voda padala preko nje, moguće je da je tekla kroz kanjon Noto sa 700 metara visine, strmiji i dublji od bilo kojeg drugog te vrste na svetu. Voda je, možda, tekla kroz taj uski ulaz u istočni Mediteran.
Na istočnoj strani strmine u blizini kanjona Noto nalazi se naslaga sedimenata debljine do 800 metara. Priroda tog depozita dovoljno je neobična da naučnci pretpostavljaju da je njegovo poreklo upravo velika poplava. To je mešavina gromada, peska i šljunka svih oblika i veličina, slična onoj koju biste očekivali od poplavnih voda. Ako je to, doista, bio rezultat najveće poplave, znači da su vode dospele sve do istočnog Mediterana, blizu Sicilije, čineći ga najvećim megapoplavnim nalazištem na svetu.
No to nije sve jer bi jednog dana Mediteran mogao ponovo presušiti. Ako se Gibraltarski tesnac zatvori, presušio bi, verovatno, za oko tisuću godina. U dužem vremenskom okviru Afrička ploča kreće se sve dalje prema severu i istoku. Na kraju će teži evropski kontinent skliznuti ispod nje, a Mediteran će nestati, samo ovaj put zauvek.
(Ilustracija Brodovi na isušenom morskom dnu/Getty Images)
(Zimo)
