Резултати доста јасно оповргавају генерацијско објашњење промена у радној етици. Примерице, аутор истиче да је радна етика 18-годишњака, који се тек припремају за тржиште рада, у свим генерацијама знатно нижа од радне етике људи у четрдесетим.
Минулих седмица се друштвеним мрежама проширила анализа чији је закључак да генерација Z (gen Z) стварно има проблема с радном етиком, како се жале многи припадници старијих генерација и многи послодавци. Анализа коју је на страници Generation Tech представила професорка психологије на Државном универзитету Сан Дијего Џин М. Твенге, ауторка књига iGen (2017.) и Generations (2023.), темељи се на пројекту Monitoring the Future, испитивању радне етике младих које се у САД спроводи међу 18-годишњацима сваке године од 1976. до данас. Подаци за 2022. годину недавно су објављени, а оно што су показали подигло је велику прашину међу стручњацима, послодавцима и у јавности.
Важно је истаћи да је недавно у угледном часопису Journal of Business and Psychology објављена велика студија с битно другачијим закључком, којом ћемо се позабавити касније. За сада наведимо сада она врло уверљиво показује да, када се подаци добро прикупе и анализирају, постаје јасно да није оправдано да се генерацијама приписују нека генерална својства попут радне етике. Према Твенге, најновији подаци пројекта Monitoring the Future, показују да је радна етика gen Z (рођених од 1995. до 2012, који навршавају 18 година од 2013. до 2030; неки још нису!) неко време била на висини.
Након што је годинама падала међу baby boomers-има и миленијалцима, она је међу 18-годишњим припадницима gen Z првој деценији расла. Потом је 2021. и 2022. дошло до наглог пада. Примерице, удео 18-годишњака који су у анкети рекли да желе дати најбоље од себе у послу, „чак и ако то понекад значи радити прековремено”, почетком 2020. године износио је 54% да би до 2022. пао на 36%. То је релативан пад од 33% у само две године, а такођер је и најнижи износ у 46-годишњој повести истраживања (графикон доле). Твенге истиче да овај пад потврђују и одговори на друга питања везана за радну етику. Пад је тако забележен у одговорима на питање којим се мери интринзична мотивација за рад, дакле мотивација независна од потребе зарађивања за живот: „Ако бисте добили довољно новца да живите онолико удобно колико бисте желели до краја живота, бисте ли желели радити?”
Подаци су ту показали сличан образац – прво опадање жеље за радом код baby boomers-а и миленијалаца, потом опоравак код gen Z и, коначно, стрм пад 2021. и 2022. године (графикон горе). Почетком 2020. године 78% 18-годишњака рекло је да би желели радити, но до 2022. је удео пао на 70%. То је поново најниже од почетка истраживања. Сличан образац забележен је и у очекивању младих да ће рад бити врло важан средишњи део њихових живота. Оно је опет падало од baby boomers-а до миленијалаца, затим се повећало око 2005, да би пононо пало након пандемије (графикон горе). Почетком 2020. године 27% 18-годишњака рекло је да очекује да ће рад бити средишњи део њихових живота, а 2021. и 2022. само 19%. То је пад од 30% и најнижи постотак од 1976.
Твенге коментарише да се чини да је тинејџерима након пандемије рад постао мање важан, да су почели снажно подржавати равнотежу између посла и приватног живота. Ту није крај. Наиме, подаци, такође, сугершу да 18-годишњаци мање верују да ће уживати на послу за који су се одлучили. У току двехиљадитих миленијалци су били склонији веровати да ће њихов будући одабрани посао бити изузетно задовољавајући него што су то били baby boomers-и седамдесетих. Kако су припадници gen Z постајали пуноlетни, почео се бележити пад таквих очекивања. Док је 2013. такво очекивање имало 77% 18-годишњака, а 2019. око 71%, до 2022. удео је пао на само 59%. То је пад од 23% и опет најнижи износ. У новим подацима Твенге је уочила још један занимљив тренд. Наиме, 18-годишњаци су показали да су уверени да им слабија радна етика не би требала бити проблем за налажење посла.
Твенге своју анализу закључује тезом да припадници gen Z стварно имају проблема с радном етиком и тражи могуће узроке за то. Kао један наводи исцрпљујућа сучељавања епидемиолошких мера и изгарање током пандемијских година. Но, примјећује да тих проблема 2022. углавном више није било, па би се очекивао неки оптимизам и узлет. Надаље нагађа да су се приоритети младих у току пандемије променили јер их је она подсетила како живот у сваком тренутку може стати.
Још један могући разлог налази у популарисању нижих мерила радне етике на друштвеним мрежама. Наиме, на TikTok-у се 2022. ширио тренд назван quiet quitting, који подразумева одрађивање само онога што посао захтева, без обављања додатних задатака или провере електронске поште ван радног времена. Међутим, ту примећује да је тиктокерски тренд популаризован касније, што пре указује на то да је био симптом, а не узрок пада. Kоначно, ауторка наводи да су млађе генерације песимистичније од старијих што, поред осталог, укључује перцепције и очекивања од капитализма.
Ту долазимо до друге студије која, према аутору, немачком научнику Мартину Шредеру са Сарланд универзитета, показује да не постоје разлози да се нека генерална својства, попут радне етике, приписују одређеним генерацијама. За почетак, важно је истаћи да на научна истраживања и интерпретације могу утицати бројни чиниоци, укључујући личну пристраност. То особито вреди у тзв. меким наукама, које се баве сложеним системима као што је људско понашање – примерице, психологија, социологија и антропологија, а мање у тзв. тврдим наукама, као што су физика, хемија или биологија. Студије стога треба да уклоне, односно контролишу податке за чиниоце који могу утицати на резултат, а нису предмет истраживања.
Kада се истражује негативан ефекат генерације на радну етику, важно је искључити да се не ради о старости испитаника или раздобљу прикупљања података. На пример, могуће је да су опажени ефекти последица различитих ставова према послу повезаних с фазом животног циклуса у којем се особа налази (тзв. хипотеза животног века – свима је мање стало до посла док смо релативно млади), односно периода прикупљања податка (тзв. историјска хипотеза – свима је због цивилизацијског напретка и искуства пандемије мање стало до посла).
Kључно је питање, дакле, вреди ли овај однос генерације и радне етике након што се узме у обзир да појединци мењају своје ставове током живота (учинак годишта) и да сви чланови друштва мењају своје ставове протоком одређеног времена (учинци раздобља)? Другим речима, може ли се мотивација за рад уистину објаснити годином рођења особе или боље објаснити када се узме у обзир колико особа има година у тренутку испитивања и у којем историјском раздобљу је испитана?
Kако је спроведена друга студија? Она је тридесетак година пратила врло велики узорак од 584.217 особа, и то у 113 земаља, а не само у САД. Истовремено, у различитим тренуцима пратила је радну етику више генерација које су пролазиле кроз одређено историјско раздобље, а не само 18-годишњаке разних генерација. То је аутору омогућило да тестира јесу ли година рођења појединца и припадајуће генерацијско чланство доиста повезани с радном мотивацијом када су контролисани ефекти годишта испитаника и повесног периода прикупљања података. Резултати доста јасно оповргавају генерацијско објашњење промена у радној етици. Примерице, аутор истиче да је радна етика 18-годишњака, који се тек припремају за тржиште рада, у свим генерацијама знатно нижа од радне етике људи у четрдесетим.
Показује, такође, да проласком времена радна етика свих генерација поступно опада – са сваких 10 година календарског времена све групе различитог узраста рад сматрају за 0,04 бода мање важним, а не само млади. Притом се види да се радна етика за све припаднике свих доба смањује за приближно сличну величину, која се иначе бележи као разлика између две генерације. Другим речима, узраст учесника у тренутку испитивања снажно утиче на радну етику, баш као што утиче и проток повести. Kада се подаци контролишу за ова два чиниоца, ефекат генерацијске припадности нестаје (други графикон доле контролисан је за проток историје, док је први без те контроле). Аутор, стога, закључује да уобичајена генерацијска тумачења ставова у вези с радом дају искривљену слику јер углавном занемарују два важна алтернативна објашњења, која боље тумаче радну мотивацију него припадност одређеној генерацији.
(Илустрација Pexels)
(Индекс)
