Научници наводе да ослањање на магнетна поља Земље, откривено код ајкула чекићара, вероватно постоји и код других врста ајкула, попут велике беле која иде на прекоокеанска путовања.
Ајкуле користе магнетно поље планете Земље као средство за навигацију када прелазе велике удаљености у океанима, открили су научници. Истраживачи су навели да су њихови лабораторијски експерименти са врстом малих ајкула потврдили дуготрајне спекулације да ајкуле користе магнетна поља као помоћ у навигацији, односно као својеврстан природни GPS. Такво понашање уочено је и код других морских животиња, као што су морске корњаче.
Студија, чији су резултати овог месеца објављени у часопису Current Biology даје одговор и на питање зашто су ајкуле способне да прелазе велике дистанце и да нађу пут назад да би се храниле, размножавале и порађале, рекао је један од аутора Брајан Kелер. „Знамо да ајкуле могу да реагују на магнетна поља. Нисмо знали да су уочиле да могу да их користе као помоћ у навигацији. Постоје ајкуле које могу да пређу 20.000 километара и да заврше на истом месту”, казао је Kелер. То питање је интригирало истраживаче годинама, пошто ајкуле док пролазе кроз океан наилазе на мало конкретних оријентира као што су корали.
Тражећи одговоре, научници Државног универзитета Флориде одлучили су да проучавају ајкуле чекићаре, врсту која живи на обе америчке обале и сваке године се враћа у иста ушћа. Истраживачи су 20 тих ајкула изложили магнетним условима, који су симулирали локације удаљене стотинама километара од места где су ухваћене код Флориде. Научници су открили да су ајкуле почеле да пливају на север када су на основу магнетних сигнала закључиле да су јужно од места где би требало да буду. Научник Роберт Хутер, који није учествовао у истраживању, наводи да је то откриће убедљиво и додаје да је потребно даље проучавање да би се утврдило како ајкуле користе магнетна поља да утврде своју локацију и да ли веће ајкуле које прелазе велике удаљености користе сличан систем да нађу прави пут.
Научници наводе да ослањање на магнетна поља Земље, откривено код ајкула чекићара, вероватно постоји и код других врста ајкула, попут велике беле која иде на прекоокеанска путовања. Kелер каже да су веома мале шансе да су ајкуле чекићаре развиле осетљивост на магнетна поља, а да друге ајкуле које прелазе велике дистанце нису. Kелер додаје да би истраживање могло да помогне напорима за очување врста ајкула чији се број смањује. Овогодишње истраживање је показало да је број ајкула и ража у океанима смањен више од 70 одсто од 1970. до 2018. године.
(Извор Н1)
