Период од 1. септембра до 30. новембра, што је период јесени према климатолошким стандардима, био је за 2,9 Целзијусових степени топлији у односу на просек из периода 1981-2010, док је одступање температре у Београду, износило 3,5 целзијуса.
Др Владимир Ђурђевић
Kлиматске промене и глобално загревање остају на путу на коме се налазе већ деценијама. То показују подаци многих метеоролошких и истраживачких центара широм света али и Републичког хидрометеоролошког завода Србије, који су објављени ових дана.
Рекорди у Србији
Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода, јесен за нама је најтоплија од када постоје мерења у Србији, а у случају Београда то је од 1888. године. Период од 1. септембра до 30. новембра, што је период јесени према климатолошким стандардима, био је за 2,9 Целзијусових степени топлији у односу на просек из периода 1981-2010, док је одступање температре у Београду, износило 3,5 целзијуса. У сећању ће нам сигурно остати и октобар и новембар ове године, током којих су неретко бележене температуре које више приличе пролећним и летњим, него јесењим данима. Ево још неколико куриозитета који ово илуструју.
Kада су у питању максималне дневне температуре октобар је био најтоплији у Србији од 1951. Други део октобра био је изузетно топао, тако да је на скоро целој територији забележен топлотни талас који је трајао од 12. до 28. октобра, што је уједно и најдужи октобарски топлотни талас забележен од 1888. У Београду је било 15 дана са температурама већим од 25 целзијуса, који се у климатологији називају летњим данима, јер су типични за летње месеце. Иначе просечан број оваквих дана за октобар је 3.
Новембар ове године био је најтоплији у Србији када су у питању средње дневне температуре, а одступање од вишегодишње средње вредности износило је +5 целзијуса! Такође у већем делу земље то је био и најтоплији новембар када су у питању минималне дневне температуре. Од 20 најтоплијих новембра у Србији, 11 се догодило после 2000. године. Током већег дела јесени владали су и изузетно сушни услови, тако да је у појединим периодима, на снази била суша која се може окарактерисати као екстремна.
Илустрација (Корени)
Kвалитет ваздуха и климатске промене
Поред топлог времена, октобар и новембар остаће упамћени и по лошем квалитету ваздуха. Ово је иначе на нашим просторима проблем више година уназад, али који је у фокус јавности дошао тек ове године углавном због јасно приказаних информација које су лако доступне преко различитих интернет сајтова и апликација за мобилне телефоне, које ове податке прикупљају из целог света.
Иначе, квалитет ваздуха и климатске промене, односно глобално загревање су две стране једне исте медаље. Оба проблема су на првом месту последица сагоревања угља, нафте и гаса. Сагоревање фосилних горива, за потребе производње електричне енергије у термоелектранама, топлотне енергије у топланама, током разлицитих индустриских процеса, али и у приватним објектима првенствено за грејање, као и њихово сагоревање у најразличитијим возилима за превоз и транспорт, главни је извор прашкастих честица (P2.5 и PM10), оксида сумпора и азота, али и низа других супстанци чија превелика концентрација у ваздуху нарушава његов квалитет.
Током истог процеса, сагоревања фосилних горива, ослобађа се и угљен-диоксид гас који не нарушава квалитета ваздуха, али је други најзначајнији контрибутор у ефекту стаклене баште. Због сталног раста емисије овог гаса од почетка индустријске револуције до данас његова концентрација се повећала за 45%, због чега је ефекат стаклене баште постао „јачи“ што је у коначном довело до загревања Земље од око 1 целзијуса.
Шира слика
Kако је 2019. већ при крају, до сада прикупљени подаци из свих делова света показују да ће глобално 2019. бити друга најтоплија година од када постоје организована инструментална мерења. Такође ова година ће бити пета за редом која ће имати одступање просечне глобалне температуре веће од 1 целзијуса, у односу на период са краја деветнаестог века.
За нама је иначе најтоплији петогодишњи период, а према најавама Светске метеоролошке организације и најтоплија деценија. Гледано на дужим геолошким скалама, овако велико одступање, апсолутно излази из оквира климатских услова који су владали на Земљи хиљадама година у назад.
Оно је значајно веће и од температураних услова који су владали у многима добро познатим периодима климатских аномалија као што су мало ледено доба и средњовековни топли период, који се често погрешно наводе као докази да се клима мењала и у прошлости и да људи са садашњом променом немају никакаве везе. Током ова два периода, одступање средње глобалне температуре је било тек неколико десетих делова степена, а значајнија одступања од тога су била само регионалног карактера.
Све ово недвосмислено указује да је емитовање угљен-диоксида главни кривац за промену климе и да смо све ближи граници од 2 целзијуса која је Париским споразумом, који су потписале све земље света, дефинисана као граница које не сме бити пређена. Граница која се помиње као још амбициознији циљ од 1,5 целзијуса, скоро да нам је на самом прагу. Оваква ситуација не чуди с обзиром да прелиминарна анализа за 2019 показује да и поред исказане воље свих земаља да учествују у Париском споразуму, и раде на смањену својих емисија, акција дефинитивно изостаје јер глобалне емисије угљен-диоксида и даље расту, односно у 2019. оне су биле веће него у 2018.
Планови за будућност
Учестало пробијање топлих рекорда и изостанак хладних обележило је и 2019. До 15. новембра ове године, када су у питању месечне температуре, на локацијама широм света постављено је 111 топлих рекорда и 0 хладних. Овакав тренд биће настављен и у будућности, уколико фосилна горива остану основни извор енергије.
Да би глобално загревање било заустављено, већи део резерви фосилних горива које су нам познате мораће да остану под земљом, а примат морају преузети обновљиви извори, на првом месту сунце и ветар. Нове технологије које су све јефтиније за инплементацију, иновативна решења и стални пораст у броју нових постројења која енергију производе из обновљивих извора све јасније указују да је ова трансформација могућа, и да је тренутно основна препрека недостатак воље да се у овај процес крене још одлучније. Поред заустављања климатских промена и даљег загревања планете, прелазак на обновљиве изворе енергије, биће кључни и да се квалитет ваздуха у свим градовима света драматично побољша.
(Извор Данас)
