Kада ће вештачка ителигенција постати паметнији од људи и шта ће се тада догодити? Научници упозоравају да би последице могле бити огромне.
Фасцинантан напредак који је остварен у развоју вештачкој интелигенције (AI) у 2022. поново је актуализовао питање хоће ли она достићи и престићи људе у свим когнитивним способностима и, чак, имати свест. Другим речима, да ли ће општа вештачка интелигенција достићи праг који се назива технолошка сингуларност. А ри је хипотетска будућа тачка у којој технолошки развој постаје неконтролисан и неповратан, што резултира непредвидивим променама људске цивилизације.
Према најпопуларнијој верзији догодиће се експлозија вештачке интелигенције која ће се сама надограђивати, тако да ће се свака нова и интелигентнија генерација а појављивати се све брже и брже, узрокујући експлозију интелигенције и резултирајући снажном суперинтелигенцијом која далеко надилази људску интелигенцију. Збивања у 2022. су, такође, покренула питања шта би се у међувремену и после тога догађало с људима и друштвима. Постоје ли икакве идеје о могућим решењима и шта се у том смислу предузима?
У прошлости су се захваљујући технолошком развоју увек збивале драматичне промене набоље. Од палеолита до неолита економија се удвостручавала сваких 250.000 година. Пољопривреда је омогућила је удвостручавање сваких 900 година, а од индустријске револуције до данас, удвостручавање се збива сваких петнаест година. Ако развој вештачке интелигенције изазове сличну револуцију, постоје предвиђања да би се економија могла удвостручавати квартално, а можда и седмично.
(Shutterstock)
Минулих година усавршени су бројни AI системи који обећавају да ће унапредити привреду. Појавили су се програми који комуницирају с људима и одговарају на постављена питања, решавају научне проблеме, текстове претварају у фотографије и уметничке слике, чак и у видеоматеријале. Постоје, исто тако, програми који логички размишљају и решавају најтеже математичке задатке. Рецимо, DeepMind–ов програм AlphaFold је лане, након мало више од годину дана рада, моделирао тродимензионалну структуру (3D) око 200 милиона протеина, што значи готово свих протеина свих познатих организама. Овај подухват имаће огроман значај у биолошким и медицинским истраживањима јер ће олакшати смишљање нових лекова.
Неки стручњаци истичу да би се програми за стварање слика према текстуалним упутствима, као што су DALL-E, Midjourney и Stable Diffusion, уз одређену специјализацију и у садејству с другим алатима, могли чак користити за стварање 3D модела протеина који не постоје у природи. Такве слике би се потом употребиле за тренирање модела машинског учења и предвиђање својстава протеина с одговарајућим карактеристикама, који би се користити за разне медицинске сврхе.
Дејвид Бејкер, директор Института за дизајн протеина на Универзитету у Вашнгтону, који се дуже од 30 година бави израдом протеина, сматра да би медицински стручњаци требало да почну да користе AI за стварање нових протеина за борбу против тумора, вируса и других болести. „Не можемо чекати еволуцију”, рекао је за New York Times. „Сада те протеине можемо дизајнирати много брже и с много већим стопама успеха и створити кудикамо софистицираније молекуле које могу помоћи у рјешавању ових проблема.”
Јавност је 2022. посебно фасцинирао ChatGPT, OpenAI-јев систем за обраду текста који је способан да комуницира врло слично људском. Ти одговори и решења за сада нису увек сасвим тачни, но очекује се да ће нови chatbot–ови бити боље. Будући да ће рачунарски модел GPT-3,5 на којем се темељи ChatGPT, у 2023. бити знатно унапређен, поновно се јавља страх да би људима могао одузети многе послове, од маркетиншких и програмерских, преко новинарских и наставничких, до банкарских и адвокатских. Неки стручњаци који на томе раде најавили су да би најновији модел, GPT-4, могао имати, чак, 100 милијарди параметара, што значи да ће се по томе приближити броју неуронских веза у људском мозгу. Намеће се питање значи ли то да ће се когнитивно изједначити с људима или постати супериорнији?
Специјализовани AI системи су се већ данас на различите начине изједначили с људима или су супериорнији у бројним активностима. Наведимо неколико познатијих: Играње игара: AI системи су савладали неколико сложених игара, укључујући шах, го и покер. У неким случајевима су испоручили стратегије које су превише сложене да би их људи разумели. Анализа података: AI системи могу анализирати велике количине података знатно брже од људи и често пронаћи обрасце који човеку промакну. Обрада природног језика: AI системи преводе, интерпретирају и генеришу текст сличан људском, често изузетно брзо и с високим тачношћу која ће, у комбинацији с мноштвом информација на интернету, учинити chatbot–ове делотворнијим од људи. Препознавање слике и лица: AI системи анализирају слике и препознају лица и предмете с високим тачношћу. Саобраћај: Аутономна возила којима управља AI имају потенцијал да буду сигурнији возачи од људи, што значи да би се број несрећа могао смањити за више од 90%. Математика: Већ данас постоје програми који математичарима олакшавају рад, попут „Мајкрософтовог” Leana и „Гуглове” Минерве која је у 2022. остварила запањујуће резултате у решавању математичких проблема. Један од најпознатијих математичких програма је Wolfram Alpha, осмишљен у Wolfram Research-у, који даје одговоре на широк распон питања, укључујући математичка, научна, историјска и географска. Једна од кључних одлика му је способност логичке обраде унесеног природног језика и генерисања тачног излазног резултата у облику текста, слика и интерактивних визуализација.
Међутим, важно је напоменути да, иако системи вештачке интелигенције могу бити бољи у одређеним задацима, за сада још нису супериорнији од људи у свим когнитивним способностима. Посебно не постоји један програм који би у свему био бољи. Штавише, још не размишља на исти начин као човек. Но то не значи да рачунари са општом вештачком интелигенцијо никада неће надмашити људе. Напротив, према мишљењу већине рачунарских стручњака то би се могло догодити за неколико деценија. Ту треба имати на уму да вештачка интелигенција у неком тренутку може почети сама себе да унапређује темпом којим људи не могу. За технологију не постоје ограничења каква поставља биологија.
Научници упозоравају да ће се тада много тога променити, нешто набоље, а нешто можда нагоре. Вероватно обоје. Један од оправданих страхова свакако јесте да ће вештачка интелигенција и роботи милионима преотети послове, а постоје информације да се то већ догађа. Технологија то раније, али је увек је стварала нове, углавном физички мање захтевне и мање репетитивне, а креативније. Но, треба имати на уму да разне технолошке револуције у прошлости нису пролазиле без жртава, особито не индустријска с којом се могу повезати економске депресије, ратови, диктатуре… Развој вештачке интелигенције се, ипак, разликује по томе што ће роботи постати бољи од практично свим способностима, укључујући интелектуалне које су у ранијим револуцијама остајале резервисане за људе. Притом је поприлична вероватноћа да AI неће имати исте интересе и морална начела. Такође, постоји страх од употребе у војне сврхе.
Милијардер, предузетник и саоснивач „Мајкрософта”, Бил Гејтс, упозорио је 2019. на Симпозијуму посвећеном AI на Универзитету Станфорд да „свет никада није имао толико технологија које су истовремено обећавајуће и опасне” као што је ова. „Мислим да највише забрињава употреба AI у оружаним системима”, додао је он. Професор Стивен Хокинг, један од најугледнијих британских начника, изјавио је 2014. за BBC да напори да се створе мислеће машине представљају озбиљну претњу људском постојању: „Развој пуне умјетне интелигенције могао би значити крај људске расе”.
Посебно катастрофична упозорења минулих година чула су се од милијардера Илона Маска, који сматра да најмодернија вештачка интелигенција, заправо, „далеко опаснија од нуклеарних бомби”. И додао: „Изложен сам најсавременијој вештачкој интелигенцији и мислим да би људи требало да буду стварно забринути”. Након што је видео снимак робота компаније Boston Dynamics како изводи захтевно кретање (https://www.youtube.com/watch?v=yqF8g3xcD5c), на Твитеру је поручио: „Ово није ништа. За неколико година кретаће се толико брзо да ће вам бити потребан стробоскоп да бисте га видели. Слатки снови…”
Kада би се сингуларност могла догодити? Не постоји начин да се са сигурношћу процени да ли ће се и када догодити. Једни стручњаци верују да већ видимо њене ране фазе у брзом развоју AI технологија, док други мисле да још постоје многе техничке и филозофске препреке које је потребно превладати пре него што она постане стварност. Пионир умјетне интелигенције Херберт А. Сајмон најавио је 1965. да ће „машине у року од двадесет година бити способне обављати било који посао који човек може обављати”. Видимо да се то још није догодило.
Анкета из 2022. са 738 стручњака на конференцији Neural Information Processing Systems (NIPS) и Међународној конференцији о стројном учењу (ICML), водећем годишњем саветовању о машинском учењу и вештачкој интелигенцији, показала је да постоји око 50% шанси да ће се машинска интелигенција високог домета појавити до 2059. Реј Kерзвејл, амерички изумитељ и футуриста, навео је као могућу годину достизања сингуларности 2045. Патрик Винстон, професор и директор Лабораторије за вештачку интелигенцију на МИТ-ију од 1972. до 1997. предвиђа да ће се то догодити пет година раније.
(Shutterstock)
Постоје стручњаци који тврде да је сингуларност далека будућност или, чак, да се никада неће догодити. Примерице, Бери Смит, професор на Одсеку за филозофију Универзитета Бафало, и др Јобст Ландгребе, оснивач Cognotekta, немачке AI компаније, у књизи „Зашто машине никада неће владати светом: вештачка интелигенција без страха”, истичу: „Да би се превладале све препреке, била би потребна револуција у математици од већег значаја од изума диференцијалног рачуна Њутна и Лајбница пре више од 350 година. Не бисмо се кладили да ће се то догодити.”
Извесни истакнути инжењери и научници, попут Пола Алена, Џефа Хокинса, Јохна Холланда, Јарона Ланиера, Стивена Пинкера, Теодора Модиса и Гордона Мура, чак оспоравају веродостојност технолошке сингуларности и повезане експлозије вештачке интелигенције. Један од аргумената је претпоставка да ће бити неопходна све већа улагања за све мања унапређења. Футуриста Мартин Форд, који се посебно изучава AI, каже да у том контексту постоји одређени „технолошки парадокс”: већина рутинских послова у привреди била би аутоматизобана пре него што би се сингуларност могла појавити, будући да би то захтевало технологије ниже од оних које захтева сингуларност. То би изазвало огромну незапосленост и пад потражње, а заузврат би уништило подстицаје за улагања у технологије потребне за сингуларност.
Kогнитивни научник са Харварда Стивен Пинкер, истиче да се сингуларност деценијама најављује кроз 25 година, а да још није стигла. Уједно сматра да би људи требало да буду способни да спрече њене могуће штетне посљедице. Интелигенција не мора нужно подразумевати зло, подсећа он. Осим тога, ако су људи способни створити невероватно паметну машинску интелигенцију, такође ће бити довољно паметни да је тестирају пре него што јој дају контролу над светом. Kоначно, извесни научници и футуристи мисле да би се сингуларност могао одгодити или чак избећи тако што би се људске когнитивне способности знатно унапредиле генским модификацијама и спајањем људских мозгова и рачунара.
(Индекс)
