Наши далеки рођаци, неандерталци, били су „више Јусеин Болт него Мохамед Фара”, у освит цивилизације, било је важно бити бржи. Пре спринтери него дугопругаши. Издржљиви нису имали неке шансе, већа је вероватноћа била да их нешто поједе, пре него што стигну да покажу колико су издржљиви.
Неандерталци, дугоноги, мишићави спринтери били су способни да експресно постигну убрзање које им је спасавало живу главу, показало је ново истраживање. Ова теза доводи у питање ранију теорију према којој су неандерталци били ниски и жгољави, прилагођени дакле трчању на дуге стазе. Нова студија тврди да су неандерталци ловили у шумама, а не на хладним, отвореним пределима налик на тундре, као што се раније сматрало.
Научници са Универзитетског колеџа у Лондону закључили су да су далеки преци људи настањивали топлије шумовите пределе, у којима им је од много веће користи била брзина него издржљивост, јер су ловили из заседе и са малих раздаљина. У геному неандерталаца, показало се, заступљенији су гени који се повезују са снагом и изузетном физичком спремом у сваком погледу, него код данашњих људи.
Неандерталци су били блиски сродници, али
не и директни преци људи. Две врсте воде
порекло од заједничког претка, али је до
раздвајања дошло пре око 50.000 година.
„Ближи поглед на слојеве у којима су пронађени фосилни остаци сугерише да су они заправо живели у исто време и на истим местима као и животиње из тог доба за које се зна да су обитавале у топлијим, шумовитим стаништима”, каже др Џон Стјуарт који је водио ово истраживање. „У таквом окружењу, стратегија лова заснована на брзом трку давала је боље резултате, што наводи на поређење са физичком спремом врхунских спортиста нашег доба. Неандерталци су дефинитивно грађом били више Јусеин Болт него Мохамед Фара, мишићави, способни за спринт пре него за продужену трку.”
Неандерталац (Патрик Бернар, АФП)
Ову теорију подржавају и генетичари др Јоан Дикман, професори Хју Монтгомери и Марк Томас са Универзитетског колеџа у Лондону. Они су проучавали генетске варијације за које су раније студије показале да су релативно честе код данашњих врхунских атлетичара, којима је спринт примарна дисциплина.
„Утврдили смо да је већина тих генетских варијација била прилично типична за неандерталце, код којих су оне уочаване значајно чешће него код људи данас, који су генерално пре издржљиви него упадљиво брзи”, објашњава др Дикман. „Ми смо загребали само по површини овог питања, и увек постоји могућност да су и други фактори могли да утичу на грађу неандерталаца. Али, палеоантрополошки и генетички докази у овом случају су прилично охрабрујући”, каже др Томас.
Kо су били неандерталци? Ови блиски преци људи мистериозно су изумрли пре око 50.000 година. Насељавали су Африку, са раним људима, стотинама миленијума, пре него што су прешли у Европу пре око 500.000 година. Kасније су им се придружили људи, прелазећи исти пут, негде у последњих 100.000 година.
Постоје индиције да су сахрањивали своје
мртве у складу са концептом веровања у
загробни живот. Уз то, испоставило се
да су били способни да се адаптирају на
различите услове прилично ефикасно.
Неандерталци су били блиски сродници, али не и директни преци људи. Две врсте воде порекло од заједничког претка, али је до раздвајања дошло пре око 50.000 година, преноси „Дејли мејл”. Они су били оригинални „пећински људи“, за које се донедавно сматрало да су били не нарочито интелигентни и прилично брутални. Али последњих година, нарочито током последње деценије, има доказа који указују да би такво виђење могло бити потпуно погрешно.
Појављује се, наиме, све шири корпус доказа који указују на то да су неандерталци били много софистициранији него што се раније мислило, и талентованији него што је ико могао да претпостави пре само неколико деценија. Постоје индиције да су, на пример, сахрањивали своје мртве у складу са концептом веровања у загробни живот. Уз то, испоставило се да су били способни да се адаптирају на различите услове прилично ефикасно.
(Извор Б92)
