Како појам информације, уздигавши се чак изнад природног закона, може овај каткад и да оповргне?
Проф. др Милан Д. Тасић
„Све је информација”, теза је коју је истакао наш физичар Влатко Ведрал с Оксфорда, имајући у виду колико се квантни ефекти подају сваком виду поступања с информацијама.
Да овај појам, наиме, скрива у себи саму шифру универзумаи даније она ни у материји, ни у енергији, па чак ни у простору и времену. Устројство света би се поистоветило онда с оним једног компјутера, што је била замисао и нобеловца Ричарда Фејнмана из 1982.године о могућности тзв. „квантног компјутера”који би опонашао (довољно блиско) укупне процесе на Земљи. Слично ће и Клод Коен-Тануђи наћи да једну нарочиту „информатичку константу”(између Болцманове и Планкове) треба додати трима осталим константама у физици: гравитационој, Планковој и брзини светлости.
Како појам информације, уздигавши се чак изнад природног закона, може овај каткад и да оповргне?
Информација и повратна информација у основи су теорије регулације (кибернетике)
и саморегулацијеживих система.
Илуструје то „демон Максвела”, из 19.века, на примеру другог закона термодинамике. Тај закон који гласи: „Топлота не може прећи с хладнијег на топлије тело без извршеног рада”, може се „заобићи”овако: Замислимо две коморе испуњене хладним и топлим гасом, које раздваја известанзид. Неки човечуљак (демон), довољно уман да може да разликује спорије од бржих молекула гаса, кроз отвор на том зиду пропушта,на обе стране,спорије молекуле у хладну, а брже у топлу комору. Тако би топлота, заједно с бржим молекулима, прелазила с хладније на топлију страну – јер је температура гаса (статистички) пропорционална брзини кретања молекула.
Информација и повратна информација (feedback) у основи су теорије регулације (кибернетике) и саморегулације живих система. Јер ако ћелија производи протеине и оштећене протеине, буде ли домишљен „биолошки Максвелов демон”, били би ови уклоњени. Што би нашло одраза и у промени структуре ћелије од њеног стања болести до стања здравља итд.
Информација би била мера уређености (поретка, устројства) система, а ентропија – његове неуређености (безређа, хаоса).
Пример показује и да један затворени систем бива уређенији, а његова ентропија – као мера неуређености – мања, што се такође противи том истом термодинамичком закону. То је била прилика и да појам информације буде изблиза осветљенједнако чудноватим појмом (Анри Поенкаре) ентропије, што је и учинио Клод Шенон онда када је нашао да су они обрнуто пропорционални. Информацијаби била, дакле, мера уређености (поретка, устројства) система, а ентропија – његове неуређености (безређа, хаоса).
Тежња ка неуређености (Википедија)
За Луја де Броља била је то „и најважнија, и најлепша од идеја у кибернетици”, што ће довести до тога да и поредак (информација) и хаос (ентропија) могу битистепеновани, мерљиви, изразиви бројем. И као што се ентропија може само да увећа (кап мастила која се помеша сва с водом у чаши – а да до супротног не долази), а пошто су два појма инверзна један другом, сада би тај став прочитан дуално гласио: „Информација може само да увећа поредак система – а не и обратно”.
Што би се, дакле, односило и на статистику, и на термодинамику, и на биомедицину, и на комуникацију…
Ближе говорећи, нађено је (Хартли, 1928) да када би број елеменатабиопомноженњеговим логаритмом за основу два, биоби нађенизнос (количина) информације коју доносе они у битима.Итд.
