Отприлике четвртина пацијената с Паркинсоном пријављује честе узнемирујуће снове од тренутка постављања дијагнозе, а неки наводе да су имали ноћне море и десетак година пре дијагнозе.
НОВО истраживање показује да све учесталије ноћне море у каснијој животној доби код мушкараца могу бити један од раних знакова развоја Паркинсонове болести. Научници већ неко време сматрају да узнемирујући снови, посебно код мушкараца, могу на неки начин бити повезани с неуролошким обољењима, али ово је прва студија која је истражила јесу ли ови симптоми упозорење на појаву Паркинсонове болести или њена нуспојава.
Стручњаци су током 12 година пратили здравствено стање 3.818 мушкараца старије доби и открили су да су они с честим ноћним морама имали двоструко већу вероватноћу развоја овог обољења. Већина дијагноза појаве Паркинсонове болести забележена је у првих пет година истраживања.
Можда са старењем мушког мозга долази до промена у фронталном кортексу, који регулише емоције током спавања. Но за коначан одговор биће потребна додатна истраживања.
Резултати указују на то да би се старије одрасле особе могле тестирати на Паркинсонову болест помоћу питања о садржају својих снова. Наиме, један од највећих изазова код Паркинсонове болести је рана дијагноза. Kод већине људи дијагностикује се када су већ изгубили од 60 до 80 посто неурона који отпуштају допамин. Рано откривање могло би спречити могућу појаву физичких симптома, попут дрхтања, укочености и успорености, пише Science Alert.
„Иако је делотворно рано дијагностификовати Паркинсонову болест, врло је мало показатеља ризика, а многи од захтевају скупе или неспецифичне болничке тестове. Упркос томе што су у овом подручју потребна додатна истраживања, ако особе старије доби почну да имају ноћне море, настале без икаквог очитог узрока, требало би да посете лекара”, рекао је неуролог Абидеми Отаику са Универзитета Бирмингем у Уједињеном Kраљевству.
Научници већ годинама истражују везу између циклуса спавања и Паркинсонове болести. Отприлике четвртина пацијената с Паркинсоном пријављује честе узнемирујуће снове од тренутка постављања дијагнозе, а неки наводе да су имали ноћне море и десетак година пре дијагнозе. Досадашње студије показују да особе с Паркинсоновом болешћу имају четири пута већу вероватноћу да ће доживети честе ноћне море у поређењу са општом популацијом. Такође имају већу вероватноћу да развију и друге поремећаје спавања.
Рани знак или нуспојава? До сада није било јасно јесу ли ови симптоми нуспојаве Паркинсонове болести или јој претходе, а најновије истраживање донекле је одговорило на ово питање. Испитаници који су у току студије сами пријавили честе узнемирујуће снове имали су два пута већу вероватноћу да ће оболети од Паркинсонове болести у наредних 12 година. Штавише, у прве четири године истраживања чести узнемирујући снови били су повезани са шестоструким повећањем ризика од настанка неуролошке болести.
Без даљих истраживања за мерење мождане активности у току спавања тешко је рећи шта се у биолошком погледу догађа код пацијената с Паркинсоновом болешћу који имају ноћне море. Мушкарци с тим обољењем имају више узнемирујућих снова од жена са истом болешћу, а разлог томе није познат. Жене, пак, чешће него мушкарци имају ноћне море у ранијем раздобљу живота, али их мушкарци након 65. године почињу сустизати. Можда са старењем мушког мозга долази до промена у фронталном кортексу, који регулише емоције током спавања. Но за коначан одговор биће потребна додатна истраживања.
Студија названа Distressing Dreams and Risk of Parkinson’s Disease објављена је у часопису EClinicalMedicine.
(Извор Индекс)
