Британски научници осмислили су биоразградиви гел који ће се користити у обнови оштећења на срчаном мишићу која узрокује срчани удар и тиме побољшати здравствено стање милиона људи широм света који. Након вишегодишњих настојања стручњаци са Универзитета у Манчестеру су, уз потпору Британске фондације за срце (BHF), створили посебну твар која се може убризгати у живо срце и убризганим ћелијама помоћи да створе ново ткиво.
Годинама су тражили начине за увођење нових ћелија у оштећени срчани мишић, настојећи да смање ризик од заустављања отткуцавања, али када су ћелије убризгане непосредно у срце, само је један посто успео преживети. Новоосмишљени гел их успева одржати на окупу док се не приме на срчани мишић. Чине га аминокиселине зване пептиди, које су грађевни блокови беланчевина. Они се могу убризгати у срце у облику течности, а затим ће се пептиди сами поново учврстити чинећи гел компактним. Захваљујући том процесу, ћелије се држе на окупу док се не приме за срце.
Научници су на мишевима доказали да гел успева да подстакне раст нормалног срчаног мишићног ткива. У срца животиња убризгали су флуоресцентни гел, а резултати су открили да се он задржао на срчаном мишићу две седмице. Ехокардиограми (ултразвук срца) и електрокардиограми (EKG, мери електричну активност срца) на мишевима су потврдили сигурност гела. Kада су у гел додали људске ћелије репрограмиране да постану ћелије срчаног мишића, оне су расле in vitro три седмице, а потом су почеле спонтано куцати.
За успешан резултат од кључне је важности опскрба крвљу која омогућује да се убризгане ћелије развију у ново ткиво. Да би добили више информација, истраживачи планирају да тестирају гел након што мишеви доживе срчани удар да би установили хоће ли се тада развијати ново мишићно ткиво. Студија је представљена на конференцији British Cardiovascular Society у Манчестеру. Професор Џејмс Липер, помоћник директора Британске фондације за срце, казао је да „нова технологија користи природна својства пептида да потенцијално реши један од проблема који је годинама ометао ову врсту терапије”. „Ако се предности нове технологије покажу делотворним и у даљим истраживањима, а затим и код пацијената, овакви би гелови могли постати значајна компонента будућих третмана који ће омогућити поправку штете проузроковане срчаним ударима.”
(Извор Индекс)
