Ова егзопланета је сада богата водоником, цијановодичном киселином, метаном и амонијаком, а има и маглину од угљоводоника.
Научници су први пут помоћу свемирског телескопа Хабл пронашли доказе о вулканским активностима на стеновитој егзопланети које реформирају њену атмосферу. Планета GJ 1132 b има сличну густоћу, величину и старост као Земља. Изгледа да је планета GJ 1132 b у раном стадијуму свог живота била гасовити свет с дебелим слојем атмосфере. Но, интензивно зрачење њене вруће, младе звезде убрзо је однело првотну атмосферу водоника и хелијума GJ 1132 b је у врло кратком временском раздобљу сведена на голо језгру величине Земље.
Научници сматрају да је кора GJ 1132 b изузетно танка, можда дебела само стотину метара. Таква кора је превише слаба да подржи формације налик вулканским планинама. Планетин равни крајолик вероватно је испуцан попут љуске јајета, кроз чије се пукотине ослобађа водоник и други гасови.
На изненађење астронома, нова опажања са Хабла открила су стварање секундарне атмосфере која је заменила ону давно изгубљену. Ова егзопланета је сада богата водоником, цијановодичном киселином, метаном и амонијаком, а има и маглину од угљоводоника. „Ова друга атмосфера долази с површине и из унутрашњости планета”.
Астрономи сматрају да је отопљени плашт магме планете апсорбовао водоник из изворне атмосфере и да су га сада вулканске активности постепено поново ослободиле, при чему је настала нова атмосфера. Ова нова атмосфера, која и даље цури, односно одлази у свемир, непрестано се надопуњава из резервоара водоника у магми плашта. „Ова друга атмосфера долази с површине и из унутрашњости планете, тако да нам је то прозор у геологију другог света”, казао је астрохемичар Пол Ример са Универзитета Кембриџ.
„Прво смо мислили да ће овакве озрачене планете бити прилично досадне јер смо веровали да су изгубили атмосферу. Но када смо погледали податке са Хабла, схватили смо да тамо има атмосфере“” рекла је Раиса Естрела, планетарна научница из Jet Propulsion Laboratory у саставу НАСА.
GJ 1132 b је на један начин слична Земљи, а на други доста различита. Има сличну густоћу, величину и старост као наша планета. Обе су на почетку имала атмосферу у којој доминира водоник и обе су прво биле врућа небеска тела која су се затим охладила. Астрономи чак сматрају да GJ 1132 b има сличан атмосферски притисак као Земља, пише ESA.
Но, ове планете имају различиту прошлост. Наиме, Земља није преостало језгро од давног мини-Нептуна (планета мање масивног од Нептуна, али са сличном густом атмосфером) и она кружи на много угоднијој удаљености од Сунца. GJ 1132 b је толико близу звезде да се око ње окрене за отприлике 36 сати. Због те близине је плимски закључана, односно увек је истом страном окренута према звезди као Месец према Земљи.
„Kолико планета које наликују Земљи има другачији почетак? Неке могу почети као мини-Нептуни, чију атмосферу скида снага вруће младе звезде. Kада се звезда охлади, остане голо језгро планете. Дакле, имате овај механизам који може кувати и избацивати атмосферу у првих 100 милиона година, а онда се ствари слегну. Ако успете након тога обновити атмосферу, можда је можете задржати”, рекао је астрофизичар Марк Свејн из Jet Propulsion Laboratory.
Научници сматрају да је кора GJ 1132 b изузетно танка, можда дебела само стотину метара. Таква кора је превише слаба да подржи формације налик вулканским планинама. Планетин равни крајолик вероватно је испуцан попут љуске јајета, кроз чије се пукотине ослобађа водоник и други гасови.
„Ако је атмосфера на тој планети ретка, то значи да има површински притисак сличан Земљином и да би се инфрацрвеним телескопом могло видети и његово тло. То значи да бисмо, ако је посматрамо свемирским телескопом Џејм Веб, могли видети не само спектар атмосфере, већ и спектар површине. Уколико тамо има вулканских активности и нека су подручја јако врућа, то значи да ће стварати више емисија и да ћемо можда посматрати стварну геолошку активност – што је узбудљиво!”, казао је Пол Ример.
(Извор Индекс)
