Непознаница у вези с пореклом познатог морепловца и трагача могла би се решити за пет месеци јер су међународни научници недавно почели с анализом његових ДНК остатака, надајујући се да идентификовати корене дотичне историјске личности.
Да ли је Kристофор Kолумбо био доиста из Ђенове, данашње Италије? Или је био Шпанац? Или је, као што указују друге претпоставке, био Португалац, можда Грк или чак Пољак? Непознаница у вези с пореклом познатог морепловца и трагача могла би се решити за пет месеци јер су међународни научници недавно почели с анализом његових ДНК остатака, надајујући се да идентификовати корене дотичне историјске личности. Закључак анализе очекује се у октобру.
О раним годинама славног морепловца из 15. века зна се мало. Важан напредак у стварању комплетнијег профила трагача који је умро пре 515 година учињен је 2003. када су ДНК анализе потврдиле да су кости покопане у гробници у севиљској катедрали доиста Кристифора Kолумба. Но, после тог налаза је група истраживача са Универзитета у Гранади, скоја проводи истраживања, зауставила истрагу. Разлог је био што ондашња технологија везана за ДНК није била прецизна, ни веродостојна, а захтевала је велику количину генетичког материјала.
Ти остаци биће послати на генетичку идентификацију у лабораторије у Риму и Фиренци у Италији и у лабораторије у Мексику и САД, мада се истраживање усмерава из Гранаде.
У међувремену је наука напредовала великим корацима. Хозе Антонио Лоренте, професор медицинске форензике са Универзитета у Гранади, каже да је дошло до „радикалног побољшања” у ДНК анализи, па је сада могуће анализирати јако мале фрагменте узорака. „Примио сам десетке агресивних електронских порука у којима су ме питали зашто смо зауставили истраживања. Тражили су да откријем тајну Kолумбовог поријекла”, рекао је руководилац пројекта Хозе Антионио Лоренте на онлајн конференцији за медије. „Да смо барем још пре 16 година то могли установити, али тада нисмо имали потребну технологију. Наука није наука ако не испуњава максимално потребне услове.”
Истраживачи тренутно испитују четири комадића Kолумбове кости, седам коштаних остатака на зубу његовог сина Хернанда, а такође и десетак фрагмената кости његовог брата Дијега, који су у лошем стању. Ти остаци биће послати на генетичку идентификацију у лабораторије у Риму и Фиренци у Италији и у лабораторије у Мексику и САД, мада се истраживање усмерава из Гранаде.
„Поступак рада ће тако бити независан. Неће бити повезаности међу тим лабораторијима да би се сачувала објективност налаза. Kада сви завршимо с радом, изнећемо на сто закључке”, објаснио је Лоренте. Он верује у општеприхваћену претпоставку према којој је Кристифор Kолумбо био Ђеновљанин, али додаје да је циљ пројекта решавање неких „загонетки и контрадикција” у историјској причи и добијање „што је могуће веће количине информација да се више не би могло расправљати” о пореклу Kристофора Kолумба.
Кристифор Kолумбо је умро 20. маја 1506. и био покопан у самостану у шпанском граду Ваљадолиду, иако је наводно тражио да буде сахрањен у Америци. Из Ваљадолида су му остаци премештени најпре у Севиљу, па у Доминиканску Републику, затим на Kубу и на крају поново враћени у Севиљу.
Kао увод у тај посао, Универзитет у Гранади је у недавно угостило научнике, што је руководилац пројекта назвао „првим светским састанком Kолумбових истраживача”, који су изнели разне хипотезе о пореклу славног морепловца. Прекоокеанска путовања у име шпанске монархије од 1492. до 1504. године отворила су врата европској колонизацији Америка, које су Европљани тада називали „Новим светом”.
Кристифор Kолумбо је умро 20. маја 1506. и био покопан у самостану у шпанском граду Ваљадолиду, иако је наводно тражио да буде сахрањен у Америци. Из Ваљадолида су му остаци премештени најпре у Севиљу, па у Доминиканску Републику, затим на Kубу и на крају поново враћени у Севиљу.
(Извор Индекс)
