Школски систем у Србији био je веома инертан и није у то време препознао наставу на даљину као значајну и инспиративну. Добрим делом то се односи и на факултете који су школовали наставни кадар. Прошлe су две деценије док се није мало гласније почело причати на тему наставе на даљину.
Зоран Танасијевић
Ово је осврт на прве дане када су постављани темељи за наставу на даљину преко интернета у Србији. Било је то пре две и по деценије у Истраживачкој станици Петница. Србија је далеке 1995. године била у изузетно тешкој економској, међународној и политичкој ситуацији и под санкцијама. Интернет је тада захваљујући сналажљивим информатичарима ипак стигао у Петницу. У то време на целој планети је било само 1% прикључених на интернет. Због санкција у Србији тада није било комерцијалног интернета. Постојао је интранет у неколико универзитетских центара. Тада још није постојао претраживач Google. Он се појавио три године касније.
Настава се на свим нивоима углавном одржавала у аналогном окружењу. Рачунаре је имао мали број школа, а прикључивање на интернет је кренуло од 1997. године коришћењем модема веома мале брзине. Дигиталне телефонске централе су постојале само у великим градовима. На приступачне лаптопове, таблете и мобилне телефоне морало се дуго чекати. У таквим условима, који су данашњим ученицима тешко замисливи, у Истраживачкој станици Петница кренуло се у акцију организовања наставе на даљину помоћу интернета. У то време нису постојали термини као што је дигитална трансформација наставе, дигитални уџбеници и онлајн настава.
Прва дигитална књига је била намењена за полазнике семинара географије и астрономије. Дигитално издање у три формата се може видети на адреси: http://knjigasunce.petnica.rs. Књига спада у отворене уџбенике за неформално образовање јер је њено коришћење било слободно од првог дана.
Потреба за наставом на даљину указала се због већег интересовања полазника за наставним садржајима него што је било расположивих места за пријем на семинаре географије. Неки од позваних полазника су изостајали са појединих семинаре па је и за њих постојала потреба да наставом на даљину надокнаде пропуштена предавања у Петници. Постојао је значајан број заинтересованих ученика у нашој дијаспори који није могао да похађа семинаре у Петници који су тада држани четири пута годишње. Чим се Истраживачка станица прикључила на интернет било је јасно да је захваљујући новој глобалној мрежи могуће остварити велике иновације у настави. Одмах смо то препознали као будућност образовања.
Да бисмо овај велики пројекат започели било је потребно написати бар један уџбеник за полазнике семинара у Петници и дигитализовати га. Током 1995. године написана је књига „Како посматрати Сунце”, штампана наредне године, а у дигиталној верзији умножавана исте године на флопи и CD дисковима. Књига је поред Gofer сервиса урађена у HTM формату 1996. године. Прва поглавља су постављена на интернет 1. јуна, а комплетна књига 1. септембра исте године. У то време је постојао само један познати интернет претраживач (Yahoo), па аутор није успео да нађе неку онлајн дигиталну књигу као добар узор. Пошто у Србији није било комерцијалних провајдера књига је постављена на страни сервер на коме се и данас налази прва верзија књиге.
Прве године настава на даљину је била за малобројне заинтересоване ученике и астрономе аматере у иностранству јер у Србији није било услова да се користе онлајн наставни материјали. Комерцијални интернет је стигао у Србију током децембра 1996. године и од тада се полако на глобалну рачунарску мрежу прикључују ученици са наших простора. Прва дигитална књига је била намењена за полазнике семинара географије и астрономије. Дигитално издање у три формата се може видети на адреси: http://knjigasunce.petnica.rs. Књига спада у отворене уџбенике за неформално образовање јер је њено коришћење било слободно од првог дана.
Дигитална онлајн књига је поред комплетног садржаја из штампане верзије имала иновације као што су питања за проверу наученог, проблемски задаци за самосталан рад које су ученици решавали код куће, анимације, списак додатне литературе, линкова на интернету и много прилога. У дигиталној верзији књиге налази се велики број хиперлинкова тако да се она не чита само линеарно него је текст међусобно повезан са веома добром навигацијом. Израда ове дигиталне књиге је била тада веома сложена јер није било добрих едитора за израду веб страница као данас.
Захваљујући сервисима интернета који су постојали крајем прошлог века било је могуће организовати наставу на даљину за све даровите и заинтересоване ученике без обзира где се се налазили. Двосмерна комуникација је тада успешно остваривана помоћу електронске поште. Полазници онлајн курса су поред дигиталног уџбеника добијали и друге дигиталне материјале на свој имејл. Главни практичан задатак им је био да сваког ведрог дана посматрају Сунце уз дурбин или телескоп, изброје групе пега, класификују их, нанесу податке на графикон и на крају све то пошаљу имејлом у Петницу. У књизи су описане и методе посматрања помрачења Сунца као и других занимљивих појава повезаних са нашом матичном звездом. Био је то велики напредак у односу на класичну наставу у то време. Дигитална књига о методама посматрања Сунца у аматерској пракси може се и данас погледати на рачунару, таблету, лаптопу или мобилном телефону. Добро је оптимизована па се веома брзо отвара са било ког уређаја што није случај са већином најновијих дигиталних уџбеника.
Сећања на та времена су делимично избледела због великог протока времена, али су искуства веома драгоцена и данас могу да буду подстицај просветним властима и млађим генерацијама наставника који држе онлајн наставу у неупоредиво бољим условима. Данас су им скоро сви ученици на интернету, са савременим мобилним телефонима, 4G мрежом и одрасли у дигиталном окружењу. Наставницима су данас на располагању већ готови дигитални уџбеници уз велики број одличних и бесплатних платформи за пуну онлајн наставу, а школе су повезане на добру АМРЕС (Aкадемска мрежа Републике Србије) мрежу.
Покретање овог пројекта у Петници је била практична показна вежбе за наставу на даљину. Резултат је постављање темеља за велике промене у образовној пракси. Најважинији резултат је потпуна промена образовне парадигме која је владала два века. Колика је то промена била најбоље сведочи обустављање наставе у школама током бомбардовања 1999. године. Док су све школе у Србији обуставиле рад, наведена онлајн обука у оквиру програма географије у Истраживачкој станици Петница је без проблема функционисала преко интернета у току ратног стања. Школски систем у Србији ће онлајн наставу почети да масовно примењује (уз огромне напоре и скромне резултате) тек по избијању пандемије 2020. године.
Настава на даљину преко интернета смањила је потребу за класичним предавањима у учионици. Ако је онлајн уџбеник добро урађен он у потпуности може да замени предавача. Аутор овог уџбеника је 1998. године отишао из Истраживачке станице Петница, а онлајн курс о методама посматрања Сунца без проблема функционише пуних 25 година! Заинтересовани ученици могу без проблема да се самостално обуче у методама посматрања Сунца и обради посматрачког материјала. Први дигитални онлајн уџбеник (knjigasunce.petnica.rs) је већ 25 година бесплатан за коришћење. Његовим објављивањем трасиран је пут за увођење бесплатних дигиталних уџбеника у Србији који тек сада постају озбиљна алтернатива.
Дигитални онлајн уџбеник објављен крајем прошлог века користили су ђаци одрасли уз рачунаре. Он је у то време био савремен и атрактиван за кориснике. У међувремену су стасале младе генерације које су одрасле уз мобилне телефоне и друштвене мреже. За њих овакве дигиталне књиге нису више занимљиве за коришћење. То исто важи и за најновије дигиталне уџбенике који имају озбиљне недостатке. Да би се користили без напора потребан је велики екран, добри процесори, графичке картице и меморија на уређају. Аутори нових дигиталних уџбеника нису искористили тренутак да их осавремене и прилагоде младим генерацијама и мобилним телефонима. За генерације које се данас образују морају се радити постуџбеници о којима је „Галаксија” прва писала код нас.
Већина аутора који данас дигитализују књиге били су тек рођени у време настанка онлајн наставе. Због тога се њених почетака, из разумљивих разлога, не сећају. Школски систем у Србији био je веома инертан и није у то време препознао наставу на даљину као значајну и инспиративну. Добрим делом то се односи и на факултете који су школовали наставни кадар. Прошлe су две деценије док се није мало гласније почело причати на тему наставе на даљину. Тек је потпуно затварање школа због пандемије натерало просветне власти да се потпуно посвете онлајн настави. Ми смо у Петници пре две и по деценије имали другачије циљеве, визије и наде када смо осмишљавали наставу на даљину преко интернета.
