У зависности од тога да ли сте особа која више воли псе или мачке, вероватно мислите да је ваш љубимац у групи оних паметнијих. Дакле, ко jе паметнији – пси или мачке?
Ново истраживање Универзитета Вандербилт покушало је да одговори на то питање. Овог пута истраживачки тим није само мерио величину мозга и укључио у пројекат већи број сисара већ je узеo у обзир број неурона, те начин функционисања код испитиваних врста ‒ што би могло да дâ прецизнију слику мождане активности субјеката студије.
У складу с животом на најсуровијим
Местима на планети, у миграцијама
током којих су их пратили пси, људи су
нехотично примењивали вештачку селекцију.
„Неурони су градивне јединице можданог ткива које преносе и обрађују мождане импулсе и регулишу све когнитивне функције”, речено је у студији. Ко има више неурона, има више могућности за обраду информација. Детаљна студија објављена прошлог месеца открила је да пси имају двоструко више неурона него мачке.
Псећа интелигенција се вероватно може објаснити њиховим пореклом. Пси су потомци вукова, пратиоци човека од старијег каменог доба. У складу с животом на најсуровијим местима на планети, у миграцијама током којих су их пратили пси, људи су нехотично примењивали вештачку селекцију. У суровим условима леденог доба, које је минуло пре неких десет хиљада година, човека су на најзабаченијим и најсуровијим местима на планети могли да прате само најсналажљивији припадници врсте. Та чињеница је вероватно допринела еволуцији псећег мозга, те повећању и бољој специјализацији неурона и неуронских веза.
Човеков пратилац (Википедија)
Истраживачи нису ограничили студију само на кућне љубимце ‒ рад је обухватио 280 врста сисара месождера, попут мунгоса, тигрова, лавова и црних медведа. Очекивало се да ће ти грабљивци бити сналажљивији од плена.
То значи да су пси генерално бољи у
доношењу одлука на основу искустава.
Али то не говори о томе шта мачке
и пси у ствари могу да ураде.
Показало се да су највећи месождери, попут лава и медведа, заправо имали мање неурона него што су истраживачи очекивали ‒ тако је чињеница да црни медвед има у церебралном кортексу у просеку исти број неурона као и кућна мачка представљала велико изненађење. Истраживање мозга великих месождера се наставља.
Али да се вратимо на истраживање мозга кућних љубимаца. Иако пси у просеку имају двоструко више неурона од мачака, њихов број се разликује од врсте до врсте. Тако, на пример, златни ретривер има педесет процената више неурона у префронталном кортексу од мањих пасмина.
Да би се до краја схватила разлика између когнитивних способности паса и мачака, истраживачи су упоредили број неурона људског мозга са бројем неурона бонобо шимпанзи ‒ које су најближи рођаци хоминида, те живе у заједницама које имају структуру сличну људским и сличну друштвену интеракцију. Познато је да имају упола мање неурона од просечног човека. „Између мачака и паса можете очекивати сличну разлику ‒ пси имају двоструко више неурона него мачке”, каже се у закључку студије.
То значи да су пси генерално бољи у доношењу одлука на основу искустава. Али то не говори о томе шта мачке и пси у ствари могу да ураде. И то не би требало да има везе са тиме колико волимо те животиње.
(Наташа Гоати Марковић, РТС)
