Од памтивека то чине и за живота исплачу између 70 и 100 литара суза, међутим овај феномен се још истражује и питање је да ли ће икада бити истражен до краја.
Недавна студија открила је да је „изненађујуће мали број научника и лекара заинтересован за ту тему”, а истраживања о „емотивном плакању тек су у зачецима”. Један од аутора студије, проф. др Ад Вингерхоетс са Универзитета Тилбург (Холандија), сумња да су разлог томе искривљене претпоставке које људи имају о сузама и плакању. „Сузе се често тумаче као показатељ туге”, каже холандски психолог који последњих 20 година тражи одговор на питање зашто људи плачу. „Али сузе не садрже само информације о томе како се тренутно осећамо, оне много говоре и о томе какви смо људи.”
Британски истраживачи су у студији из 2007.године навели да се бебе од шест месеци користе плачем као тактиком не би ли привукле пажњу родитеља.
Људска врста је једина која плаче због интензивних емоција. Осим емотивних суза, постоје још две врсте: рефлексне, које проузрокује неки спољашњи надражај, попут сецкања лука, и базалне сузе, којима чистимо и влажимо очи. Све три врсте састоје се од воде, електролита и протеина, али у различитим количинама, па тако емотивне сузе имају више протеина и серотонина од рефлексних.
Мушкарци плачу између 6 и 17 пута годишње, а жене пет пута више, према подацима Немачког удружења офталмолога. Те разлике излазе на видело тек након 13. године, пре тога девојчице и дечаци плачу подједнако и из истих разлога.
Један од могућих разлога зашто људи плачу јесте манипулација. Британски истраживачи су у студији из 2007.године навели да се бебе од шест месеци користе плачем као тактиком не би ли привукле пажњу родитеља. Према Виндгерхоетсу, у тој фази живота може да се пронађе могуће еволуцијско објашњење за емотивно плакање. Међутим, људи плачу и у одраслој доби, кад нису више беспомоћни. А постоје и разлике у учесталости плакања мушкараца и жена.
Ад Вингерхоетс (Tilburg University)
Мушкарци плачу између 6 и 17 пута годишње, а жене пет пута више, према подацима Немачког удружења офталмолога. Те разлике излазе на видело тек након 13. године, пре тога девојчице и дечаци плачу подједнако и из истих разлога. Вингерхоетс додаје да исти проблеми проузрокују тзв. тешке сузе код оба пола, а то су туга, носталгија за домом и љубавни проблеми.
Сузе нам неће бити од помоћи ни кад морамо да се носимо са трауматичним догађајима на које нисмо могли да утичемо, попут смрти вољене особе. Али је истина да сузе сигнализирају нечије емотивно стање према спољном свету.
Међутим, већа је вероватноћа да ће жене заплакати у свакодневним ситуацијама, када су суочене с критиком или конфликтом. То може да укаже на то да ће жене реаговати на осећај беспомоћности, док мушкарци избегавају такве ситуације. Али не смеју се изоставити разни друштвени притисци јер је мање прихватљиво да дечак плаче. Вингерхоетс не верује у објашњења која говоре да људи плачу не би ли се боље осећали. Постоје истраживања која су показала да депресивне особе не осећају никакво олакшање након плакања.
Сузе нам неће бити од помоћи ни кад морамо да се носимо са трауматичним догађајима на које нисмо могли да утичемо, попут смрти вољене особе. Али је истина да сузе сигнализирају нечије емотивно стање према спољном свету. „Наравно да ћемо се боље осећати када добијемо емотивну подршку особа које нас окружују”, каже Вингерхоетс. Он не верује да потискивање плача штети здрављу, осим ако се ради о случајевима дубљег потискивања емоција, што указује на веће проблеме личности.
Да ли плачу само добри људи? Заправо, поређење особа које ретко плачу и оних које то чине често не показује разлике у њиховој општој добробити. Људи који чешће плачу остављају утисак да су емпатичнији и чешће добијају подршку околине. Вингерхоетсу је то део одговора на питање зашто људи плачу. „Сузе стварају друштвену спону међу људима”, каже он.
Вингерхоетс жели да подробније истражи личности оних који чешће плачу јер су досадашња истраживања фокусирана на то како их ми перципирамо. Уз њих често вежемо придеве као што су драг, искрен и поуздан, али то не мора да буде тачно, преноси Индекс.хр. „Стари Грци су знали да кажу да само добри људи плачу, али питам се да ли има у томе истине”, рекао је на крају проф. др Ад Вингерхоетс.
(Извор Н1)
