Студија је открила да је неколико типова инфекција у малолетничком узрасту повезано са мултиплом склерозом која се јавља после 20. године.
Од првог описа мултипле склерозе 1868. године, узроци ове болести никада нису у потпуности утврђени. Kао важни су идентификовани гени, због чега је постојање мултипле склерозе код других чланова породице повезано с већим ризиком од развоја болести код млађих чланова. Недавно објављени резултати студије су открили да је неколико типова инфекција у малолетничком узрасту повезано са мултиплом склерозом која се јавља после 20. године, преноси Science Alert.
Испитивано је добијање мононуклеозе у различитим узрастима, јер су малолетничке године време када изложеност највероватније повећава ризик од добијања мултипле склерозе. У студији је учествовало 2,5 милиона људи који живе у Шведској.
Ово би могло да објасни и зашто људи са мултиплом склерозом, такође, имају више инфекција за које је потребно болничко лечење. Нова студија, објављена у ЈАМА Network Open, показала је да је мононуклеоза, тј. гландуларна грозница једна од инфекција које су највише повезане с ризиком од добијања мултипле склерозе у малолетничким годинама и да заиста представља фактор ризика.
Неки научници сугеришу да инфекције попут инфективне мононуклеозе или „болести пољупца”, могу да развију тежи облик код људи код којих ће се касније појавити мултипла склероза јер им је имуни систем већ другачији. Али друго објашњење – оно које је истраживала ова студија – каже да је инфекција та која изазива мултиплу склерозу. Такође је утврђено да се породице код којих се јавља више инфекција и на друге начине разликују од породица које имају мање инфекција.
Можда су баш те разлике између ових породица – а не саме инфекције – оно што помаже да се објасни ризик од мултипле склерозе. Да би потврдили да су инфекције прави фактор ризика за мултиплу склерозу, најновија студија је поредила браћу и сестре из исте породице, изазивајући код њих процес болести. Браћа и сестре деле велики део генетског састава и имају сличан породични живот.
Ако једно од њих двоје – брат или сестра добије мононуклеозу, а онда наставља да развија и мултиплу склерозу, док друго не развије ни једно ни друго, то сугерише да је мононуклеоза, а не генетска предиспозиција, довела до развоја мултипле склерозе. С друге стране, ако је само једно добило мононуклеозу, али се код обоје касније развила мултипла склероза, то указује на генетску предиспозицију.
Испитивано је добијање мононуклеозе у различитим узрастима, јер су малолетничке године време када изложеност највероватније повећава ризик од добијања мултипле склерозе. У студији је учествовало 2,5 милиона људи који живе у Шведској. Нешто мање од 6.000 је добило дијагнозу мултипле склерозе након двадесете године.
Највећи ризик за добијање мултипле склерозе примећен када се инфекција јави између 11. и 15. године (отприлике у време пубертета). Ризик опада с порастом година и скоро потпуно нестаје до 25. Промене у мозгу и имуном систему које се дешавају у организму током старења могу да објашњавају ову појаву.
Током анализе у којој су упоређивани браћа и сестре међусобно, а онда они с браћама и сестрама других породица – откривено је да је болест пољупца између 11. и 19. године повезана са значајно повећаним ризиком од мултипле склерозе након двадесете године. Нова студија је, такође, омогућила да се детаљније сагледа када је већа вероватноћа да ће инфекција изазвати мултиплу склерозу. Показало да гландуларна грозница у ранијем детињству представља мањи ризик него када се јави након једанаесте године.
Највећи ризик за добијање мултипле склерозе примећен када се инфекција јави између 11. и 15. године (отприлике у време пубертета). Ризик опада с порастом година и скоро потпуно нестаје до 25. Промене у мозгу и имуном систему које се дешавају у организму током старења могу да објашњавају ову појаву.
(Извор Национална географија)
