Студија упозорава на најгори сценарио: град би се већ за неколико година могао наћи под водом.
Ако се климатске промене знатно не успоре, до 2100. године могуће је повећање мора и до 120 сантиметара, а екстремни сценарио предвиђа пораст од, чак ,170 сантиметара. Висина мора у Венецијанској лагуни у идућим деценијама могла би порасти за више од метра, упозоравају истраживачи који се баве климатским променама и науком о мору.
Поплаве су у Венецији већ годинама горуће питање, које је постало актуалније након највеће забележене плиме у више од 50 година. Наиме, у новембру 2019. Венецију је погодила плима од 187 сантиметара и изазвала најгору поплаву у последњих педесет година. Само једном у историји она је била виша, године 1966, када је износила рекордна 194 сантиметра. У уобичајеним околностима вода висине од 80 до 90 сантиметара се, углавном, сматра високом, но становници и градска управа с тим се успевају носити без већих потешкоћа.
Резултати истраживања објављени у часопису Natural Hazards and Earth System Sciences упућују на то да је, ако се климатске промене не знатно не успоре, до 2100. године могуће повећање висине мора и до 120 сантиметара, а екстремни сценарио предвиђа пораст од, чак, 170 сантиметара. Научници су упозорили да пораст мора треба хитно узети у обзир у склопу урбанистичког плана Венеције. Италијанска влада уложила је милијарде евра у контроверзни систем заштите од поплава. Низ подморских баријера, који чине челичне бране, назван MOSE, први је пут активиран прошле године. Пројекат изградње покренут је још 1984. године.
Радови на изградњи започели су 2003. године, за време премијера Силвија Берлусконија, а баријере је требало да буду завршене до 2016. године. Но, цео пројекат обележен бројним корупцијским скандалима, прекорачењем трошкова и великим кашњењима. MOSE је кратица за Modulo Sperimentale Elettromeccanico (Експериментални електромеханички модул), но у случају Венеције која очекује спас од подизања мора, име овог сиетема баријера односи се и на библијски лик Мојсија (италијански Моsè) који је раздвојио Црвено море да би Израелцима омогућио бег из Египта.
Савремени „Мојсије” састоји се од 78 жутих челичних подморских баријера, које се по активирању издижу изнад површине мора и спречавају да плимски талас из Јадранског мора поплави Венецијанску лагуну. Да би заштитила град, баријера би, по мишљењу научника морала остати затворена већи део године од 2075. године надаље. Но то би могло учинити више штете него користи, јер би дуга употреба баријере могла негативно утицати на осетљиви екосистем лагуне, а то би опет имало големе последице за привреду. Студију су израдили научници са универзитета у Венецији и Лечеу, у сарадњи с италијанским Институтом за науку о мору.
(Извор Зимо)
