Стивен Хокинг својевремено је изразио уверење да ће људи моћи да се повежи са вештачом интелигенцијом одређеним технолошким имплантатима, што ће им омогућити да повећају своју интелигенцију, знање или меморију.
Будући да се вештачка интелигенција (AI) развија фасцинантном брзином, многи људи страхују да ће им рачунари, роботи и аутомати ускоро преузети послове. Тај страх од технологије није нешто ново. Он је опеван још крајем 19. века у популарној песми о Џону Хенрију који се надметао са парном машином у бушењу рупа за постављање динамита за потребе изградње тунела. Према песми, дао је све од себе и чекићем победио, но недуго потом умро је од напора. Песма је постала симбол борбе људи за радна места, али и борбе црнаца против тираније белаца.
Но, повест је показала да су машине и аутомати, мада су људима одузимали одређене послове – попут рада на покретним тракама у фабрикама какве је Чарли Чаплин карикирао у својем филму „Модерна времена” из 1936. углавном увек укидали потребу за најтежим и најдосаднијим радним местима, док су истовремено стварали много нових, занимљивијих и креативнијих. Технолошки развој је, такође, учинио свакодневни живот удобнијим и здравијим кришћењем уређаја као што су хладњаци, усисавачи, машине за рубље, судо-машине итд.
Вештачка интелигенција (AI) већ данас обавља бројне послове у којима су се људи до пре неколико деценија сматрали незаменљивима. Слика, пише песме и новинске чланке, преводи књижевна дела, игра сложене игре попут шаха, учестује у научним истраживањима, управља аутомобилима и разговара с људима као да је и сама људско биће.
Ако ове лекције из историје не умањују страх, можда може помоћи извештај Светског економског форума: до 2025. године око 85 милиона радних места биће замењено машинама са вештачком интелигенцијом, а с друге стране, процењује се да ће захваљујући AI до до исте године бити отворено 97 милиона нових радних места. Но, страх од премоћи технологије над човеком данас је постао озбиљнији јер се први пут показује да би машине могле надмашити људе у ономе у чему се чинило да никада неће – у знању и интелигенцији.
AI већ данас обавља бројне послове у којима су се људи до пре неколико деценија сматрали незаменљивима. Слика, пише песме и новинске чланке, преводи књижевна дела, игра сложене игре попут шаха, учестује у научним истраживањима, управља аутомобилима и разговара с људима као да је и сама људско биће. Штавише, преузела и неке послове у ланцу развоја софтвера. Намеће се питање хоће ли и када чак и сами програмери постати непотребни. У чему данас добра или чак боља од човека?
Подсетимо се за почетак неколико захјевних умећа у којима је надмашила људе. Године 1997. у Њујорку IBM-ов рачунар Deep Blue победило је у шаховском мечу светског првака Гарија Kаспарова. Четрнаест година доцније IBM-ов рачунар Wаtson такмичио се с двојицом дотадашњих победника у телевизијском квизу Јеоpardy. Притом није био повезан са интернетом, а на питања је морао одговарати људским језиком. Победио људске супарнике и освојио милион долара. Већ 2015. америчка компанија направила је програм Wordsmith који је написао врло уверљив и информативан извештај са спортске утакмице. Човек новинар тада је још био супериоран када су у питању биле неке досетке и коментари уз утакмицу и играче, но многи људи вероватно би били задовољни рачунарским написом.
У јуну ове године „Гуглов” инжењер Блејк Лемон објавио је фасцинантан разговор с LaMDA рачунарским програмом за разговоре, односно chatbot-ом, устврдивши да је програм, на чијем је развоју радио годинама, постао осећајан и да размишља као људско биће. „Гугл” је то демантовао и суспендовао програмера, али догађај је описан на насловним страницама и поделио заједницу стручњака у вези с тим да ли програм треба сматрати свесном и, чак и ако не треба, можемо ли очекивати да ће вештачка интелигенција ускоро постати свесна.
Вештачка интелигенција последњих година постаје све важнија и у научним и медицинским истраживањима. На пример, у експерименту из 2013. добила је задатак да открије рак дојке. Неуронска мрежа била је увежбана да проналази знаке болести користећи десетине хиљада мамографских слика. Но, неочекивано је открила да није толико важно тражити саме туморе колико неке друге модификације ткива у непосредној близини туморских ћелија. Ово откриће било је нов и битан корак у дијагностици рака дојке.
Часопис Scientific American објавио је 30. јуна причу да је GPT-3, алгоритам дубоког учења који анализира огроман ток информација за стварање текста на наредбу, написао научни рад. Британска компанија за вештачку интелигенцију DeepMind ових дана je трансформисала биологију предвиђањем структуре готово свих протеина познатих науци – више од 200 милиона, за само 18 месеци, што је откриће које ће убрзати стварање нових лекова и направити револуцију у основним наукама. Kоје ће послове AI најбрже заменити?
Према проценама неких стручњака, међу првима то би могли бити следећи: благајници, продавци, возачи таксија и аутобуса, радници на шалтерима, фотографи, рецепционери, запослени на телефонској подршци, кувари у ресторанима брзе хране, лектори, преводиоци, радници на фабричким тракама, конобари, достављачи итд. Примерице, компанија Amazon најавила је 13. јуна да ће купци у Локфорду у Kалифорнији бити првима примати испоруке пакета помоћу дронова Prime Air. Послови које неће тако брзо заменити су они који захтевају више различитих сложених когнитивних, моторичких и социјалних људских вештина: психолози, инжењери, његоватељи, маркетиншки стратези, адвокати, управници људских ресурса, учитељи у школама итд. Да ли би ускоро могла преузети послове програмерима?
Према Арманду Солар-Лезами, професору са угледног универзитета MIT, алати попут DeepCoder-a имају потенцијал за аутоматизацију развоја кода, али он сматра да AI неће тако скоро програмерима одузети све послове. Уместо тога, уверен је да се систем утемељен на синтези програмског кода може користити за аутоматизацију најзаморнијих делова развоја, тако да се програмери могу фокусирати на сложеније задатке.
Kоначно, славни британски физичар Стивен Хокинг својевремено је изразио уверење да ће људи моћи да се повежи са вештачом интелигенцијом одређеним технолошким имплантатима, што ће им омогућити да повећају своју интелигенцију, знање или меморију. Другим речима, вероватно ће у неком тренутку постати киборзи.
(Индекс)
