У историји Земље догодило се шест, а не пет великих ишчезнућа бројних врста, показало је ново истраживање америчких научника.
Kласичних „великих пет” масовних изумирања 1982. су утврдили Џек Сепкоски и Дејвид М. Рауп. Она су наступила редом – крајем ордовицијumа, у касном девону, на крају перма, на крају тријаса и на крају креде. Но према раду објављеном у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS), подробна испитивања фосилних остатака показала су да се пре 550 милиoна година, тoком раздобља eдијакаријума, догодило прво велико изумирање, у којем је нестало око 80% свих организама. Земљу су у то време настањивали први сложени, вишећелијски организми.
Изумирање у едијакаријуму преживели су само организми који су могли поднети драстичан пад концентрације кисеоника, углавном организми с великом површином у односу на масу.
Посебно је занимљиво то што се оно догодило због промена у околини и клими и мањка кисеоника. То је свјеврсно упозорење за нас људе који учествујемо у седмом масовном изумирању у раздобљу еоцен, које неки данас називају антропоценом због људског утицаја на геолошке процесе, климу и биосферу.
Бројни докази
Изумирање у едијакаријуму преживели су само организми који су могли поднети драстичан пад концентрације кисеоника, углавном организми с великом површином у односу на масу. „Геолошки записи показују да су светски океани током тог времена изгубили много кисеоника, а неколико врста које су преживеле имале су тела прилагођена окружењу с ниским садржајем кисеоика”, рекао је за Sci Tech Daily Ченји Ту, палеоеколог и коаутор студије.
За разлику од каснијих великих ишчезнућа живог света, изумирање у едијакаријуму било је теже документовати јер су створења што су тада живела углавном имала мека тела која нису добро очувана у фосилном запису – није било организама с тврдим оклопима или костурима. „Сумњали смо на такав догађај, но да бисмо га доказали, морали смо прикупити огромну базу података с доказима”, изјавила је коауторка студије Рејчел Сурпренант, палеоеколошкиња са Kалифорнијског универзитета у Риверсајду. Тим је документовао животну средину готово сваке познате едијакаријумске животиње, величину тела, исхрану, способност кретања и навике.
У својем истраживању научници су настојали да оповргну тезе према којима је велики нестанак животињског света на крају едијакаријума био нешто друго, а не изумирање. Наиме, неки истраживачи су раније веровали да се нестанак може објаснити тиме што нису прикупљени прави подаци или, пак, промјном у понашању животиња, као што је, на пример, долазак грабљиваца.
Иако није јасно зашто су износи кисеоника тако нагло опали на крају ере, очигледно је да промена животне средине може дестабилизовати и уништити живот на Земљи у било којем тренутку. Такве промене подстакле су сва масовна изумирања, укључујући и ово које се тренутно догађа.
„Можемо видети просторну дистрибуцију животиња тиком времена, тако да знамо да се нису само преселиле негде другде или биле поједене – изумрле су”, објаснио је Ченји Ту. „Показали смо истински пад у обиљу организама.”
Eволуциони експеримент
Створења из едијакаријима сматрала би се чуднима према данашњим стандардима. Многе су се животиње могле кретати, али биле су различите од свега што данас живи. Једно од тих створења, које је имало облик плоснатог диска, названо је Obamus coronatus по бившем америчком председнику. Сићушно јајолико створење налик на бобице грожђа названо је Attenborites janeae, по енглеском природословцу сер Дејвиду Атенбороу.
„Ове животиње биле су први еволуциони експеримент на Земљи, но трајале су само десетак милиона година. Уопште, не дуго у еволуционом смислу”, закључила је руководитељка студије Мери Дросер. Иако није јасно зашто су износи кисеоника тако нагло опали на крају ере, очигледно је да промена животне средине може дестабилизовати и уништити живот на Земљи у било којем тренутку. Такве промене подстакле су сва масовна изумирања, укључујући и ово које се тренутно догађа.
(Индекс)
