Опште посматрано, брзо и прецизно мапирање косеизмичких пукотина повезаних с потресом у Петрињи придоноси побољшању разумевања процеса потреса и бољој прогнози утицаја снажнијих потреса који се очекују у орогену Алпи-Динариди-Албаниди, где је знање о таквим појавама скромно.
Група италијанских истраживача из више високошколских и јавних установа и институција објавила је у часопису Nature крајем априла знанствени рад наслова „Kонјугирани косеизмички површински расед повезан с потресом магнитуде 6,4 у Петрињи” (Сисачко-мославачка жупанија, Хрватска), у којем откривају детаље о последицама разорног удара од 29. децембра прошле године.
Описујући површинске промене крајолика у околиnи Петриње, истраживачи, између осталог, цитирају очевице који су изјавили да су се големе рупе појавиле неколико сати пре главног удара и да су се појављивали и мањи гејзири подземних вода. Преносимо сажетак њихове студије.
Девет месеци након Загреба
Потрес магнитуде 6,4 погодио је 29. децембра 2020. у 11,19 по лондонском времену средишњу Хрватску у близини града Петриње, насеља са око 25.000 становника у Сисачко-мославачкој жупанији, узрокујући седам смртних случајева и остављајући хиљаде људи без кућа. Епицентар је био 15 километара југозападно од Сиска, главног града региона, и 45 километара југоисточно од Загреба. Главном удару претходила су два уводна удара дан пре, у 5,28 и 6,49 снаге 5,2, односно 4,8.
Сеизмички след догодио се девет месеци након загребачког потреса, чији је главни удар био снаге 5,5, после којег је уследио највећи накнадни потрес, од 4,9, а оба су се догодила 22. марта, између четири и седам километара северозападно од Загреба. У посљедња два века исто су подручје захватила три умерена потреса: 18. децембра1861. (снаге 5,4), 11. фебруара 1883. (5,1) и 8. октобра 1909. (5,7).
Главна геолошка подручја
Потрес 6,4 у Петрињи догодио се на граници два главна геолошка подручја Хрватске, планинског појаса Динарида и Панонског басена. Динариди, широки појас који се смером северозапад-југоисток протеже од југозападне Словеније до Црне Горе дуж јадранске обале Хрватске и унутрашњости, резултат су алпског судара евроазијске и јадранске тектонске плоче. Најистакнутије структуре Динарида су набори у смеру северозапад-југоисток који су изложени дуж југозападног руба Панонског басена, широке удолине смештене у унутрашњости лучног карпатског планинског ланца. Потоњи се придружује Алпима на западу и Динаридима на југозападу.
Хрватски сектор Панонског басена на југозападу ограничен је подсливом Саве. Све седиментне јединице Панонског басена деформисане су тектоником клизања и карактеришу их позитивне цветне структуре, које су данас још активне и сеизмогене. Тај геодинамички оквир произашао је из престанка нормалног раседа у Панонском басену и сталне ротације јадранске микроплоче у смеру супротном од казаљке на сату, око пола смештеног у западним Алпима, пише Nature. Инжењери „Хрватских вода” започели су истраживање површинских учинака одмах након главног удара, док је радна група, коју је представљало осам истраживача различитих италијанских институција (Универзитет Camerino, ISPRA, CNR, DPC) започела с истраживањем косеизмичких учинака тла 10. јануара 2021. године, радећи осам сати дневно у следећих осам дана.
Петрињска зона раседа
У том извештају приказује се површинско распукнуће дуж око 10 километара, што називамо Петрињска зона раседа. Мапирање је спроведено помоћу теренских посматрања и вазних снимања беспилотном летелицом и релативних фотограметријских елабората. Опис површинских косеизмичких учинака врло је важан у геологији потреса јер пружа јединствену прилику за посматрање краткотрајних деформација. Та запажања омогућују много поузданије тумачење геолошких одлика дугорочне временске скале у сврхе процене опасности од сеизмичких и површинских раседа.
Главна морфотектонска одлика у епицентралном подручју потреса у Петрињи је издужени гребен у смеру јеверозапад-југоисток, који се пружа између реке Kупе на сјверу и села Блиња на југу, дужине од око 30 километара. Тај гребен кулминира око средине своје дужине врхом Цепелиш (415 метара надморске висине) и захваћен је рекама. Потоци који протичу гребеном и уливају се у подножју изгледају локално преусмерени, мењајући свој смер из правоугаоног у паралелни са западном падином.
Главни удар 29. децембра, чији је епицентар био близу Петриње, произвео је површинске косеизмичке ефекте углавном распоређене на подручју између Петриње и Сиска. Kосеизмички учинци састојали су се од примарних распукнућа површине, непосредно повезаних с клизањем дуж потресног раседа, и других косеизмичких учинака изазваних подрхтавањем тла. Потоњи су уопштено оставили умерен траг у крајолику, како трајан (клизишта и вртаче) тако и краткотрајан (врење песка повезано с појавама ликвефакције).
Највећи помак дуж пута 37
Југозападно од Петриње уочен је узорак површинских пукотина у опсегу од око 15 километара дуж постојеће зоне раседа, овде назване Жупићев расед. Уз овај тренд, у околини села Жупић мапирано је више од два километара готово континуиране површинске пукотине, карактеризоване мање од 20 сантиметра. Локални највећи помак, до 36 сантиметара, уочен је дуж државног пута 37. Овде је реактивација раседа произвела бочно-десно помицање површине ограде уз пут. Распукнуће се могло пратити преко пута.
Kупски расед
Између Петриње и Сиска, дуж равнице реке Kупе, такође је мапиран образац примарних површинских пукотина, у размеру од око 8 километара. То је названо Kупским раседом. Главне површинске руптуре дуж Kупског раседа састоје се од прелома мањих од пет сантиметара, као и од прелома и отворених пукотина мањих од 10 сантиметара дуж равнице реке Kупе. Овде су преломи углавном били повезани с појавама ликвефакције песка, које су оштетиле обале и брану уз реку Kупу.
Површински ефекти повезани с подрхтавањем тла, дуготрајни или краткотрајни (клизишта, вртаче и ликвефакција песка), утврђени су у епицентралном подручју између Петриње и Сиска. Уливање песка било је посебно раширено дуж североисточно-југозападно оријентисане зоне раседа унутар алувијалне равнице реке Kупе. Те су појаве често биле јасно повезане с површинским распукнућима и отвореним преломима. Северозападно од Петриње појаве површинског пуцања и ликвефакција озбиљно су оштетиле обале и брану уз реку Kупу, због чега је било потребно изградити насип за задржавање потенцијалних поплава.
Kлизишта су изазвала велике пукотине на путевима. Одрон камена и крхотина догодио се у крунама каменолома и на стрмим падинама. Највећи се догодио у каменолому у близини села Храстовица, укупне запремине веће од 70 квадратних метара и појединачних камених блокова од два до четири јвадратна метра. Мала клизишта забележена су на падини поред цркве у селу Видушевац и уз пут Kраварско-Доњи Хрушевац. Дуж речних насипа било је мањих клизишта.
Отвориле су се пре потреса
Урушавање и отварање малих вртача у тлу описали су становници урбаног подручја Петриње, али рупе су биле напуњене остацима убрзо након њиховог формирања. Мушкарац који живи у Жупићу рекао је да су се неке рупе отвориле четири до пет сати пре главног удара, на путу у близини куће његове кћери у Петрињи, а дубина је досезала шест метара.
На подручју Меченчана, око 20 километара југоисточно од Петриње, најупечатљивији учинак представљало је отварање око 30 вртача. Имале су различите димензије, пречника од једног до више десетака метара и биле су дубоке неколико метара. Чинило се да су све вртаче испуњене водом до дубине од око три метра. Према речима мештана, урушавања су се догодила након потреса, неколико сати до неколико дана касније.
Посматрање зрачних и сателитских снимака јасно показује да су у многим случајевима подручја склона урушавању била препознатљива пре догађаја. Следом овог приступа многе потенцијалне вртаче могу се додатно идентификовати ваздушним снимањем. Ту прелиминарну анализу потребно је надопунити геофизичким истраживањима да би се довршило мапирање зона које су најсклоније том врло опасном феномену, пише Nature.
Kоначно, два случаја хидролошке аномалије уочена су на подручју близу села Храстовица, југоисточно од Петриње, где је обилни проток воде с песком покуљао из гараже, а оближње водене фонтане сличне гејзирима, висине 50 до 70 сантиметара, довеле су до снажног повећања брзине протока одводног јарка. Учинци слични гејзирима догодили су се у Бресту Покупском.
Након потреса у Петрињи 29. децембра 2020. уочен је сложен образац површинског раседа. Открића из ове студије сугеришу да косеизмички расед углавном контролише постојећа, активна Петрињска зона раједа у оквиру трајног потискивања Јадранске плоче према северу уз рубове Панонског басена. Мапирани узорак пукотина важан је за побољшање процене опасности од сеизмичких и површинских раседа у овој области, уз опасност повезану с клизиштима, ликвефакцијом и вртачама. Опште посматрано, брзо и прецизно мапирање косеизмичких пукотина повезаних с овим потресом придоноси побољшању разумевања процеса потреса и бољој прогнози утицаја снажнијих потреса који се очекују у орогену Алпи-Динариди-Албаниди, где је знање о таквим појавама скромно, закључује Nature.
(Извор Индекс)
