Ново истраживања открила зашто људи умиру од полног односа.
Полни однос је користан не само за репродукцију већ и за здравље и емоционално повезивање јер подиже ниво хормона љубави, окситоцина у мозгу. Но обдукцијска истраживања показују да он није потпуно без ризика, односно да може бити узрок изненадне смрти и то не само код старијих мушкараца, већ и код млађих, али и код жена.
У новој студији, објављеној у часопису ЈАМА (Journal of the American Medical Association), научници су истражили 6.847 случајева изненадне срчане смрти које су пријављене Центру за патологију срца у Универзитета Сент Џорџ у Лондону од јануара 1994. до августа 2020. Од пријављених изненадних смрти, 17 односно 0,2%, догодило се током полног односа или сат времена након тога. Просечна доб умрлих била је 38 година, а удео жена 35%, што је нешто виши постотак него што се бележило у ранијим студијама.
Занимљиво је да је студија показала да забележене смрти, углавном ,нису биле узроковане срчаним ударима, као што је то често случај код старијих мушкараца. У 53% случајева обдукције су показале да је срце преминулих било структурно нормално и да је узрок смрти био изненадни абнормални срчани ритам познат као синдром изненадне аритмијске смрти (SADS). Други највећи узрок изненадне срчане смрти повезане са полним односом, са уделом од око 12%, била је дисекција аорте. То је врло озбиљно стање у којем долази до раздирања слојева зидова велике артерије која опскрбљује цело тело крвљу. У том случају долази до расцепа унутрашње овојнице аортних зидова, док спољашња овојница остаје нетакнута. Kрв продире у аортин зид кроз тај расцеп, цепа даље средњу овојницу и ствара нови канал у зиду аорте.
Ново истраживање сугерише да је
изненадна срчана смрт код особа млађих од 50 година, углавном, последица синдрома изненадне аритмије или кардиомиопатије.
Преостали случајеви у студији настали су због структурних аномалија, као што је кардиомиопатија (болест срчаног мишића која отежава срцу да пумпа крв), или због ретке групе генетских стања познатих као каналопатије. То су болести у којима јонски канали који пропуштају натријум и калијум у и из ћелија у срчаном мишићу не раде исправно. Промена нивоа натријума и калијума у ћелијама може променити електричну струју која пролази кроз срчани мишић, а тиме и начин на који срце куца.
Промењени срчани ритам може изазвати недостатак кисеоника (исхемија миокарда) и довести до изненадног застоја срца, односно престанка куцања срца. Ново истраживање сугерише да је изненадна срчана смрт код особа млађих од 50 година, углавном, последица синдрома изненадне аритмије или кардиомиопатије. Аутори пишу да млађе одрасле особе којима су дијагностикована ова стања треба да потраже савет од свог кардиолога о ризицима повезаним са сексуалним животом.
Но, иако апсолутне бројке срчане смрти током полног односа које се годишње бележе у целом свету могу изгледати велике, њихова инциденција у стварности је врло ниска, што сугерише да је ризик врло низак, чак и код људи с постојећим срчаним обољењима.
Према часопису Open Heart БМЈ, укупна процењена инциденција изненадне неочекиване смрти у САД чини око 10% свих смрти класификованих као „природне”. Она је ређа код жена него код мушкараца. Међутим, нису утврђене велике разлике у доби или коморбидитетима између мушкараца и жена. Афроамериканци и младе жене с коронарном болешћу имају повећани ризик од изненадне неочекиване смрти.
Но, иако апсолутне бројке срчане смрти током полног односа које се годишње бележе у целом свету могу изгледати велике, њихова инциденција у стварности је врло ниска, што сугерише да је ризик врло низак, чак и код људи с постојећим срчаним обољењима. На ниску инциденцију изненадне смрти у току и након полног односа указује једна друга студија објављена 2017. у Journal of the American College of Cardiology. „Изненадни застој срца (SCA), који се манифестује као неочекивани колапс и губитак пулса, углавном је смртоносно стање које резултира с више од 300.000 смртних случајева годишње у Сједињеним Државама. Телесна активност, особито када није учестала, повезана је с повећаним ризиком од SCA”, пишу аутори. Но, научници истичу да је сексуална активност ретко узрок тога.
(Pixabay)
Kада су испитали више од 4.500 случајева срчаног застоја који су се догодили у Портланду у Орегону, у раздобљу од 10 година, открили су да су само 34 случаја била повезана са полним односом унутар сат времена. У студији су 32 мушкарца и 2 жене били жртве SCA повезане са сексуалном активношћу. Статистички гледано, то значи да је 1 од 100 SCA код мушкараца и 1 од 1000 SCA код жена био под утицајем сексуалне активности. У уводу аутори напомињу да је сексуална активност важан аспект квалитета живота и да је повезана с бројним добробитима за здравље.
„Kада је мерен унос кисеоника код мушкараца током стимулације и оргазма, утврђено је просечно метаболичко оптерећење од 2,5 метаболичких еквивалената (МЕТ) код коитуса у којем су жене биле горе и од 3,3 МЕТ код коитуса у којем је мушкарац био горе”.
„Но, ипак, није без ризика. У студији спроведеној у Nемачкој, 0,2% природних изненадних смрти са обдукције било је повезано са сексуалном активношћу. Такође је познато да сексуална активност може изазвати нефаталне акутне срчане догађаје као што је инфаркт миокарда”, пишу аутори. Научнике је посебно изненадио налаз да су партнери само у трећини случајева применили кардио-пулмоналну реанимацију, односно CPR. Стога упозоравају да сваки минут пропуштене прилике за CPR-ом подразумева за 10% већи ризик од смрти.
На истом трагу је једно истраживање објављено 2003. У њему аутори пишу: „… Kоитална смрт је ретка, обухвата само 0,6% свих случајева изненадне смрти. Ретроспективна студија унакрсних случајева показала је да, иако сексуална активност може подстаћи настанак инфаркта миокарда, релативни ризик у 2 сата након сексуалне активности је низак. Сексуална активност вероватно је придонела настанку инфаркта миокарда само у 0,9% случајева.”
Научници напомињу да се чини да редовне телесне вежбе спречавају инфаркт. Но, упозоравају да се ови охрабрујући подаци не смеју екстраполирати на болеснике који узимају силденафил, односно „вијагру”, ако су током коитуса изложени већим срчаним и метаболичким напорима. Притом тумаче да је њихово истраживање показало да срчани и метаболички напори у току полног односа варирају зависно од врсте сексуалне активности. „Kада је мерен унос кисеоника у мушкараца током стимулације и оргазма, утврђено је просечно метаболичко оптерећење од 2,5 метаболичких еквивалената (МЕТ) код коитуса у којем су жене биле горе и од 3,3 МЕТ код коитуса у којем је мушкарац био горе”, наводе аутори.
(Извор Индекс)
