Студија бразилских научника, недавно објављена, показује да та животиња, већ сматрана најпаметнијим бескичмењаком, има две фазе сна које се смењују врло слично као код човека, а можда чак сањају.
Хоботница је несвакидашње створење, и то не само због осам кракова, три срца, плаве крви, мастила, способности скривања и трагичне чињенице да угине након парења. Студија бразилских научника, недавно објављена, показује да та животиња, већ сматрана најпаметнијим бескичмењаком, има две фазе сна које се смењују врло слично као код човека, а можда чак сањају. То откриће, кажу истраживачи, даје нове доказе да хоботница има сложену и софистицирану неуробиологију на којој почива подједнако софистицирани распон понашања, док истовремено пружа дубљи увид у еволуцију сна, пресудну биолошку функцију.
Мењају боју спавајући
Од раније се зна да хоботнице спавају и да при томе мењају боју. У новом истраживању научници су проучавали посебну врсту хоботнице Octopus insularis у лабораторијским условима. Утврдили су да су промене боје повезане с два различита стања спавања – „тихим сном” и „активним сном”. Током тихог сна хоботница је била мирна, с бледом кожом и стиснутим зеницама. За време „активног сна” мењала се боја коже и покрети очију уз стискање пипака и тела уз трзаје мишића.
„Ако хоботнице сањају, мало је вероватно да се ради о комплексним симболичким заплетима као код човека”.
Уочено је да се ти циклуси понављају у току спавања. „Тихи сан” је просечно трајао око седам минута. Након тога следио је „активни сан” у трајању краћем од минута. Ти су циклуси наликовали, кажу истраживачи, на смене фаза спавања код човека, сисара, птица и гмизаваца – REM фазе сна обележене брзим покретима очију и non-REM фазе сна. Шта би то хоботнице могле сањати?
У REM фази сна збивају се живописни снови док се очи брзо крећу, дисање постаје неуједначено, срце брже куца и мишићи се парализуају да не би деловали на основу снова. Non-REM фаза сна обележена је дубљим спавањем и с мање снова. Руководитељка студије Силвија Медеирос каже да откриће указује да можда хоботнице сневају или имају неко искуство слично сновима.
„Ако хоботнице сањају, мало је вероватно да се ради о комплексним симболичким заплетима као код човека”, каже Медеирос, докторандкиња неуронаука у Институту за мозак Савезног универзитета Рио Гранде до Норте. „Активан сан’код хоботнице врло кратко траје, од неколико секунди до једног минута. Ако у тој фази има снова пре се ради о нечему налик на кратак видео–исечак или чак GIF”, додаје Медеирос.
Еволуција сна
Научници настоје да боље разумеју порекло и еволуцију сна. Због тога што је последњи заједнички предак кичмењака, међу којима човека, и главоножаца, укључујући хоботницу, живео пре више од пола милијарде година, мало је вероватно да су слични обрасци сна створени пре њиховог еволуцијског разлаза, кажу истраживачи. То би значило да се тај сличан образац спавања појавио независно у две групе.
Ранија истраживања показала да хоботнице, с најцентрализиванијим нервним системом међу бескичмењацима, имају изузетне способности учења, укључујући стицање просторних и друштвених знања, и способност решавања проблема.
„Истраживања спавања и снова код хоботница даје нам тачку за психолошка и неуробиолошка упоређивања с кичмењацима, јер хоботница поседује неке софистициране когнитивне одлике које видимо само код неких кичмењака, али са знатно друкчијом архитектуром мозга”, каже коаутор студије Сидарта Рибеиро, оснивач Института за мозак. Он додаје да су ранија истраживања показала да хоботнице, с најцентрализиванијим нервним системом међу бескичмењацима, имају изузетне способности учења, укључујући стицање просторних и друштвених знања, и способност решавања проблема.
„Сазнања како организми тако различити, као што су човек и хоботница, деле темељне одлике попут циклуса спавања отварају нове путеве истраживања когнитивних способности животиња и путеве за разумевање општих начела која утичу на обликовање мозга у тим заједницама врло интелигентних бића”, закључује Силвија Медеирос.
(Извор Индекс)
