ДИГИТАЛНИ ДОМОРОЦИ

СРБИЈА НАПРЕДОВАЛА

Pixabay

У информатичко-комуникационим технологијама наша земља седма među 23 у средњој и источној Европи.

У сектору информационих технологија, Пољска је најконкурентнија од 23 земље средње и источне Европе, а Србија иако је у самом врху када је реч о талентованим стручњацима, није међу првих пет земаља региона, показује истраживање о будућности IT сектора (информатичке технологије) у Европи у настајању”. Србија је у истраживању са укупно 46,46 поена заузела солидно седмо место, иза Словеније, а испред Летоније, пренео је портал Еурактив Србија”.

Истраживање које је спровео лондонски информативни портал Emerging Europe показало је да међу 23 земље региона, Србија и Мађарска боље стоје од Пољске када је реч о талентима, а да Естонија, Литванија, Чешка, Словенија и Летонија имају боље пословно окружење за IT сектор. Међутим, узимајући у обзир све критеријуме, Пољска је освојила укупну оцену 61,40, испред другопласиране Естоније са оценом 58,13. Међу пет водећих земаља још су и Чешка, Мађарска и Румунија.

Аутори извештаја, који наводе да је реч о првом независном истраживање ове врсте у том делу Европе, применили су у свим земљама исту методологију да би анализирали колико свака појединачно доприноси IT сектору региона. Анализа је рађена и с циљем да буде смерница пословној заједници и улагачима и покаже која земља највише одговара њиховим потребама.

Kритеријуми истраживања

У истраживању су као критеријуми коришћени основни индикатори као што су тржиште рада, приступ талентованој радној снази, политика која се спроводи у IT сектору, законодавни оквир, конективитет и инфрастуктура. У студији су проучене и кључне вертикале, односно за које је гране индустрије регион посебно привлачан, као и IT солуције и технологије по којима се он истиче, а затим је та макроанализа примењена на сваку државу појединачно.

Утицај збира свих критеријума показује пример Украјине, која је, иако има велик IT сектор и по критеријуму талента има једну од највиших оцена, због заостајања у развоју тог сектора и лошег пословног амбијента у укупном поретку заузела само 11. место.

„Србија има други по висини број студената ICT на 100.000 становника у региону ,Европе у настајању’ и пети по висини број дипломираних студената ICT на 100.000 становника”.

Најбољу оцену Србија је добила по критеријуму талента, и уз Мађарску је водећа у региону. Лошије је, међутим, прошла када је реч о самом IT сектору, и по том критеријуму је међу 23 земље са оценом 6,64 заузела 14. место на табели, између Хрватске и Црне Горе. Још слабију оцену (6,22) Србија је добила за амбијент за пословање, и по том критеријуму је на 17. месту, одмах иза Северне Македоније и Црне Горе, а испред Kосова које је 18. са оценом 5,34.

Лидер западног Балкана

У појединачном профилу по земљама, наводи се да је Србија земља која је веома напредовала у развоју IT индустрије и да се у тој области позиционирала као лидер на западном Балкану, а да би могла да постане и IT сила у ширим размерама. Додаје се да, попут многих земаља у региону, има богато искуство у области технике. У извештају је процењено да у Србији послује око 2.500 компанија у областима информационих и комуникационих технологија (ICT).

„Србија има други по висини број студената ICT на 100.000 становника у региону ,Европе у настајању’ и пети по висини број дипломираних студената ICT на 100.000 становника. Висок ниво знања енглеског сврстава је на четврто место међу земљама региона, а глобално на 15. место, што је прогрес од три места у односу на 2018. годину. Па ипак, има места за напредак у висини стицања додатне вредности од ICT по становнику, наводи се у извештају.

Од земаља ужег региона, Хрватска је са укупном оценом 45,77 заузела девето место на табели, Абанија 17, Kосово 18, а Црна Гора 19. место. На зачељу табеле, као најмање конкурентне у IT сектору, налазе се Босна и Херцеговина, Северна Македонија и као последња Молдавија.

(Извор Н1)

О аутору

Stanko

1 коментар

  • Pa kad naši studenti koji ,da bi mogli da realizuju svoje projekte sa kojima se takmiče sa najboljima na svetu, moraju da pored rada na projektu jure i sponzore. I pored toga su uvek na postolju rezervisano za najbolje. Pitam, gde je tu država? Država koja kuka kako nam odlaze najbolji kadrovi. Pa, sponzori su u najvećoj meri strane kompanije. Naši mladi stručnjaci ne idu već ih odvode. Države nigde nema. Lako je kad neko dođe sa gotovim rešenjem. Daju pare i gotovo. To je rešenje na kratke staze. Nije stvar ni samo podsticanje ideja. Mnogo veće je izgraditi poverenje među mladima da Srbija veruje u njih i da se na nju uvek mogu da se oslone. A nekada zbog malog nedostatka sredstava projekat ne biva onako dobar kakav bi mogao biti. Razlika, možda, samo 1 čip.

Оставите коментар