Меми, слике, видео-снимци… На први поглед је то обично забавно и смешно. Али такви садржаји могу да имају проблематичну, па чак и радикалну позадину. Манипулативне онлајн-стратегије су данас присутне свакодневно.
Да ли бисте још једном да доживите 2020. годину? Не, хвала, рећи ће многи. И путници кроз време би пожурили да се одмах врате. То сугеришу такозвани мемови (memes) – смешне комбинације текста и слике које круже на интернету, пише „Дојче веле”.
Тренутно су посебно популарни они о коронавирусу. У сред пандемије, многи људи користе хумор како би себи помогли да се извуку из кризе. Мемови су интернет-феномен у којем људи уживају и са задовољством га деле. То је нека врста пародије и критике. Kао што сама реч грчког порекла каже (на грчком mimema значи опонашати), мемови се користе како би неком догађају дали црту хумора.
„Свака слика, сваки мем, сваки видео, само су део слагалице која може да се користи како би се бирачи уверили да неком кандидату или партији дају глас”.
Али они нису увек безазлена забава. Посебно не у САД, где су већ дуго саставни део предизборне онлајн-кампање. „Свака слика, сваки мем, сваки видео, само су део слагалице која може да се користи како би се бирачи уверили да неком кандидату или партији дају глас”, сматра Ден Фајфер, човек који је у администрацији бившег америчког председника Барака Обаме био задужен за комуникације.
„Данас су политичке кампање модерни информативни ратови – масовне пропагандне операције са твитер-ботовима, које циљано изазивају бес код бирача и утичу на извештавање новинара. Фејсбук-странице из земаља бившег Совјетског Савеза допиру до више људи него ,Њујорк тајмс’, а земље попут Русије покушавају активно да интервенишу на изборима”, написао је Фајфер у ауторском чланку за интернет-магазин Wired.
Генерал у рату мемова
Мемови се, поготово у САД, често користе за стварање политичке атмосфере. Истакнути пример је Доналд Трамп млађи, који се на „Инстаграму” описује као „генерал у рату мемова” и дели много таквих сличица. Једна од њих, коју је и његов отац поделио на „Твитеру”, била је посебно експлозивна. На њој се види како амерички председник упире прст у камеру, а изнад њега је текст: „У стварности, они не прате мене, већ вас. Ја им само стојим на путу.”
„Твитер” је блокирао твит с тим мемом – и Трамп сениор сматра да се тиме његово мишљење потврдило.
„Негатори короне пролазе кроз до сада невиђену пандемијску радикализацију”.
У Немачкој или другим европским земљама такав „информативни рат” није раширен у тој мери као у САД. Али и ту аутоматизовани рачунарски програми подстичу ботове којима се усмерава нека предизборна кампања или подстиче јавна расправа на друштвеним мрежама. То се може уочити и када је у питању актуелна расправа о пандемији короне. Не само да они који се залажу за политичку комуникацију користе друштвене мреже за своје циљеве, и радикалне групе такође користе платформе за ширење својих уверења са истомишљеницима. Или за убеђивање неодлучних.
Доналд Трамп млађи (Gage Skidmore/Wikipedia)
„Радикализација негатора короне је експоненцијална”, пише стручњак за интернет Саша Лобо у својој редовној колумни за магазин „Шпигел”. „Негатори короне пролазе кроз до сада невиђену пандемијску радикализацију”, оцењује он. Лобо је сигуран да се таква „муњевита радикализација” може да догоди „само на друштвеним мрежама”. „Али, не сме се поћи од претпоставке да су негатори короне константна и једна те иста група. Покрет је летос био нешто другачији него ове јесени, између осталог и зато што је сада контаминиран и препун идеја из идеологије о завери QAnon”, пише он.
Овог лета на „Фејсбуку” се догодио још један феномен. Одједном су се позиви за демонстрације против короне појавили у групама које нису имале никакве везе с том темом. Тако је дошло до експлозије дискусије о мерама против короне у групи за заједничка путовања Mitfahrtgelegenheit. Неколико корисника се због тога пожалило, а затим и напустило групу.
Медијска писменост
То показује да су друштвене мреже савршено легло за такве покрете. Изворно основани за умрежавање људи и размену идеја, такви портали и њихови циљеви брзо могу да се претворе у своју супротност. „Ако се користе само као извори информација који потврђују ваше сопствено мишљење, то доводи до све веће фрагментације јавности”, објашњава за „Дојче веле” лингвиста Ларс Билов са Универзитета у Бечу.
Све су гласнији захтеви да се законом заустави рад те хоботнице података. Многи политичари и активисти залажу се за увођење прописа и усвајање законе који би обезбедили да дигитални суживот буде одговоран.
С једне стране, на друштвеним мрежама се истомишљеници удружују, долази до колективизације. „С друге стране, тамо настаје и појединачни политички ангажман”. Друштвене мреже нуде прилику за покретање демократских процеса. „То видимо на примеру феминизма или у климатској политици”, каже Билов. „Али то такође представља и ризик ако је реч о негаторима короне”.
Дилема гласи: и ботови и алгоритми обликују свакодневни живот на интернету и углавном несвесно утичу на одлуке и обликовање јавног мњења. „Нетфликсов” документарни филм „Друштвена дилема” (The Social Dilemma), у којем бивши службеници највећих технолошких компанија у Силицијумској долини отворено говоре о праксама манипулације, то импресивно показује.
Све су гласнији захтеви да се законом заустави рад те хоботнице података. Многи политичари и активисти залажу се за увођење прописа и усвајање законе који би обезбедили да дигитални суживот буде одговоран. „Потребна нам је медијска писменост, која почиње у раном школском узрасту”, каже Михаел Јохан из Института за медије, науку и комуникацију на Универзитету у Аугсбургу. И то тако да сви могу да виде да зелена жаба на слици послатој преко WhatsApp-a није само смешна илустрација – већ можда алузија на ултрадесницу у САД.
(Извор Н1)
