Чувени амерички универзитет је и ове године, трећи пут заредом, саставио листу више од 180.000 најутицајнијих научника у свету. Како му се омакло да уврсти једног од међународно проказаних плагијатора из наше земље?
Станко Стојиљковић
Колика би се прашина подигла да се то, рецимо, омакло Београду?
На трећу заредом листу најутицајнијих научника света Станфорд је уврстио једног од највећих плагијатора. И то са наших простора. „Галаксија” је својевремено, једина у нас, објавила којих се то тридесет истраживача полакомило да се окити перјем туђег знања (https://galaksijanova.rs/najveci-plagijatori/). За једнога, свакако, знам да су му укинули сва академска звања која је имао и најурили га с посла. У нас нико прстом није макао, осим што су ме неколицина пријатеља само за моје уши похвалила. За гледање у очи није се још указала прилика.
У земљи у којој из дана у дан сазнајемо за крађе и прекрађе нечијих достигнућа, па и за судске спорове тим поводом, академска заједница мудрујући ћути. Ослушкује, ваљда, небеске поруке на коју страну да се определи. За то време Србија полако прераста у „плагијаторски рај”.
Од првог дана други на списку најцењенијих универзитета на Шангајској листи, одмах иза Харварда, недавно је набројао 68 овдашњих научника међу више од 180.000 на планети према резултатима од 1960. до 2000. године. Изванредну вест из својеврсне „научне лиге шампиона” својим читаоцима (гледаоцима, слушаоцима) саопштило је тек покоје српско јавно гласило, не потрудивши се да их све поброји. Оставили су мени да пешачки прекопам позамашан редослед и повадим сва имена и презимена. А ја то великодушно препуштам читаоцима (https://elsevier.digitalcommonsdata.com/datasets/btchxktzyw/3).
Како је Станфорд могао толико да омаши? Претпостављам да је натенане прочешљана огромна база података живих (око осам милиона) и упокојених истраживача (и они се помињу: лане академик Миомир Вукобратовић, ове године универзитетски професор Љубомир Ћирић). И да су којим случајем завирили на блог Retraction Watch-а (retractiondatabase.org/retractionsearch.aspx?), који диљем земаљског шара, попут Еркила Поароа, прогања преписиваче и присвајаче свачијег научног сазнања. Али нису.
Уосталом, јавна гласила су месецима и годинама оглашавала свакога за кога би се установило да је неакадемски поступио. Зар никоме није пало на памет да вештачкој интелигенцији зада и такав упит?
