Многи Американци су се у току пандемије удебљали готово килограм месечно.
Ако сте тиоком пандемије добили неколико нежељених килограма, нисте једини. Према анкети Америчког психолошког удружења, 61% одраслих особа у САД извијестила је о нежељеној промени тежине од почетка пандемије. Резултати студије (Slightly More Than 6 in 10 U.S. Adults (61%) Report Undesired Weight Change Since Start of Pandemic) објављени у марту 2021. показали су да је у току пандемије 42% испитаника добило нежељену тежину. У просеку додатних 13 килограма, с тиме да је скоро 10% тих испитаника добило више од 22 килограма. С друге стране, скоро 18% Американаца рекло је да је изгубило киле, у просеку су евидентирали губитак од 12 килограма.
Месечно и скоро килограм
Према другој студији (Body Weight Changes During Pandemic-Related Shelter-in-Place in a Longitudinal Cohort Study), објављеној 22. марта 2021, испитаници су у просеку од фебруара до јуна 2020. добијали 0,7 килограма месечно. За време истраживања стручњаци сус провели 7.444 мерења тежине код 269 уечсника широм САД. Установили су да су у просеку имали сталан пораст телесне тежине брзином од 0,27 килограма сваких 10 дана, без обзира на земљописни положај или попратне болести.
Kада је под стресом, у телу се смањује количина неуротрансмитера, попут серотонина, допамина и мелатонина. С обзиром на то да серотонин регулише емоције, апетит и пробаву, његов низак износ повећава анксиозност и може променити прехрамбене навике.
Нутриционисткиња и неуронаучница Лина Бегдах са Универзитета Бингамтон, која се бави истраживањем повезаности исхране, начина живота, стреса и менталних тегоба, наводи да је заједнички именитељ свим тим променама у телесној тежини током пандемије – стрес. Према анкети коју је у јануару 2021. провело Америчко психолошко удружење, око 84% одраслих особа у САД је крајем децембра доживело барем једну емоцију која је повезана са стресним раздобљем.
(Pexels/Olya Kobruseva)
Промене у кључним хормонима
Наша реакција за борбу и бијег (fight or flight response) је урођена реакција која се развила као механизам преживљавања, објашњава Бегдах. Она омогућује људима да брзо, попут грабљиваца, реагују на акутни стрес или да се прилагоде хроничном стресу, попут несташице хране. Kада наше тиело пролази кроз стресно раздобље, оно држи наш мозак у стању аларма или опреза, односно смањује износ неких хормона и хемикалија у мозгу да би се спречило понашање које неће помоћи у хитној ситуацији, а повећава остале хормоне који имају ту функцију.
Kада је под стресом, у телу се смањује количина неуротрансмитера, попут серотонина, допамина и мелатонина, наводи Бегдах. С обзиром на то да серотонин регулише емоције, апетит и пробаву, његов низак износ повећава анксиозност и може променити прехрамбене навике. Допамин, пак, регулише наше мотивације. Све мање допамина може резултирати мањом мотивацијом за вежбањем, одржавањем здравог начина живота или обављањем свакодневних задатака. Kад су људи под стресом, они, такође, производе мање „хормона спавања”, мелатонина, што доводи до проблема са спавањем.
Хормони епинефрин и норадреналин посредују у физиолошким променама повезаним са стресом, те су њихове количине обично повишене у стресним ситуацијама. Те биохемијске промене могу узроковати промене расположења, утицати на прехрамбене навике, смањити мотивацију усмерену према циљу и пореметити циркадијални ритам спавања. „Све у свему, стрес вам може ваше прехрамбене навике избацити из равнотеже, смањити мотивацију за вјежбањем или здравом прехраном. А ова прошла година је засигурно за све нас била стресна”, сматра поменута неурознаучница.
Спас у калоричној храни
Многи људи утеху проналазе у висококалоричној храни. То је зато што чоколада и друге посластице у кратком року повисују износ серотонина у нашем организму и стварају осећај среће. Но, проблем је у томе што крв врло брзо очисти додатни шећер, па је ментални подстицај изузетно краткотрајан, што људе доводи до тога да једу још више. Потреба за храњењем је природан одговор на стрес али, у комбинацији с нижом мотивацијом за вежбањем и конзумацијом здраве хране, стрес може резултирати нежељеним дебљањем.
Зашто неки људи губе килограме? Мозак је повезан с цревима двосмерним комуникационим системом, који се назива вагус живац. Ради се о можданом живцу с врло раширеним невним влакнима, а који опскрбљује многе делове тела (попут доњег дијела ждрела, гркљана, душника, једњака, желуца, срца и крвних судова), осигуравајући тиме несметане функције гутања, производње гласа, крвотока и пробаве.
Kада смо под стресом, наше тело инхибира сигнале који путују кроз вагус живац, при чему се успорава пробавни процес и због тога се неки људи осећају сити иако нису унели довољно калорија.
(Извор Индекс)
