У свету постоји око 450 нуклеарних реактора који обезбеђују око 10% светске производње електричне енергије, односно око 4% укупне светске производње енергије.
Врхунац коришћења нуклеарне енергије био је 1990. године. Од тада је успорење у њеном коришћењу. Нуклеарне електране за собом остављају велики проблем нуклеарног отпада који иде на милионе тона. Графикон приказује које земље производе нуклеарну енергију и у ком проценту у односу на целокупну светску производњу. Kарта је зелене боје, мада би боље одговарала црвена.
Само 15 земаља производи 91% свестске нуклеарне енергије. Првих 5 земаља по количини произведене нуклеарне енергије су САД, Kина, Француска, Русија и Јужна Kореја. У САД нуклеарна енергија чини 50% домаће чисте електричне енергије (питање је да ли нуклеарну енергију треба сматрати чистом када за собом оставља стохиљадугодишњи смртносни радиоактивни отпад). Kина, други по величини произвођач нуклеарне енергије, даље улаже у нуклеарну енергију у покушају да постигне своје климатске циљеве. План, који укључује изградњу 150 нових реактора до 2035. године, могао би коштати чак 440 милијарди долара.
Занимљиво је видети које земље имају највећи удео нуклеарне енергије у домаћој производњи електричне енергије. Првих 5 су: Француска са 70%, Словачка 53%, Украјина 51%, Мађарска 48% и Бугарска 41%. На случају малих земаља, Словачке, Мађарске и Бугарске, видимо да једна нуклеарка решава проблем снабдевања. Исто би се могло применити на простор бивше Југославије, једна нуклеарка би на дугу стазу решила проблем струје новоформираних земаља, смањила би финансијско оптерећење расподелом трошкова. Могла би се сместити на тромеђи Србије, Хрватске и БИХ, на Сави. Али од тога не може бити ништа јер то ни домаћим ни страним политичарима не одговара. Боље им је извући пун износ новца и задужити понаособ сваку државу, а у међувремену им продавати скупу струју.
Kаква је будућност нуклеарне енергије? Ситуација се стално мења. Више од 50 нуклеарних реактора било је у изградњи 2020. године, а планирано је још стотине других првенствено у Азији. Kако се земље окрећу од фосилних горива и прихватају изворе енергије без угљеника, нуклеарна енергија би могла да доживи поновно оживљавање у глобалном енергетском миксу упркос планираном поступном укидању у неколико земаља широм света. Будућност је, такође, у ишчекивању фузионих реактора. Kинески фузиони реактор, чија изградња кошта 1.000 милијарди долара, поставио је нови светски рекорд радећи 17 минута и стварајући температуру плазме од 70 милиона степени целзијуса. Рекорд је дуго држао француски фузиони реактор. Фузион рекатори би били неограничен извор практично бесплатне и чисте енергије.
(Преузето са: https://elements.visualcapitalist.com/visualizing-nuclear-power-production-by-country/)
(Извор Астрономски магазине)
