Неоспорно је да су и Леонардо да Винчи и Никола Тесла генији, али интересантна је њихова сличност у многим особним карактеристикама. Поставља се питање прате ли неке од њих и друге геније или је ова сличност ипак посебно специфична.

Проф. др Гојко Николић

Генијима су називани људи попут Леонарда да Винчија (Leonardo da Vinci), Николе Тесле, Исака Њутна (Isaac Newton), Алберта Ајнштајна (Albert Einstein) и велики број других, изузетно важних особа, из повијести човјечанства. Што значи ријеч гениј и тко су заправо генијалци? На то питање најчешћи је одговор да су то надпросјечно интелигентни људи (>140 QI), с изнимним интелектуалним способностима. Може ли се интелигенција изједначити с генијалношћу? Више је дефиниција интелигенције али најчешћа је она да се ради о „менталној карактеристици која укључује сналажење у новим ситуацијама, способност учења на основу искуства и разумјеваније и кориштење апстрактних појмова”. [1] Интелигенција се мјери квоцијентом интелигенције (QI) тестовима које је 1905. године увео француски психолог Алфред Бине (Alfred Binet, 1857-1911). Осмислио је прву скалу (Бине-Симонова скала) да би могао предвидјети успјех дјеце у школи и идентифицирати оне којима ће за учење требати посебна помоћ. [1, 2] Данас се најчешће користи за одређивања разине људске интелигенције.

Значење ријечи гениј (genius) потјече из римског доба и тада је означавао духа обитељи, заштитника анђела чувара појединих особа као и народа, односно подручја. Великани ренесансе Леонардо и његови млађи сувременици Рафаело (Raffaello) и Микеланђело (Michelangelo) носили су придјевак divino (божански). Тек у осамнаестом стољећу ријеч гениј добива смисао који има данас. Означава било коју особу која је „остварила иновативни искорак и у том процесу промијенила наш поглед на свијет”, односно геније је особа која „уздигне креативност до точке оригиналности”. Артур Шопенхауер (Arthur Schopenhauer) је врло сликовито дао карактеристику генија ријечима: „Талентирани погоди точку коју нитко други не може погодити, гениј погоди точку коју нитко други не може видјети” [3]

Повијесне особе за које знамо да су били генијалци тврдили су да су за своја постигнућа захвални не разуму већ интуицији, вјери, упорности, визуализирању и осталим вриједностима које нису у директној везе с интелигенцијом. Генијалци размишљају изван оквира оног што су научили од других. Рјешења или идеје често им се појављују у сновима, у купаоници, тијеком шетње природом, инспирацијом неким умјетничким остварењем, а најчешће је најзаслужнија интуиција. Алберт Ајнштајн је једном рекао: „Једина вриједна ствар је интуиција”. [4] Тесла је такођер сматрао да интуиција надилази знање, јер имамо одређена „фина влакна” која нам омогућују перцепцију истине кад је логичка дедукција или било који други вољни напор мозга узалудан. [5]

Људски напредак и развитак, што је често истицао Тесла, највише овиси о инвентивности. Она је најважнији производ човјековог стваралачког духа. [5] То је кроз повијест и потврђено.

Неоспорно је да су и Леонардо да Винчи и Никола Тесла генији, али интересантна је њихова сличност у многим особним карактеристикама. Поставља се питање прате ли неке од њих и друге геније или је ова сличност ипак посебно специфична.

Тоскански сликар и архитекта Ђорђио Вазари (Giorgiо Vasari, 16. стољеће) написао је за Леонарда, али то се може односити и на Теслу: „Kаткад, на начин који надилази природу, рађа се појединац којег је небо чудесно обдарило љепотом, грациозношћу и талентом у таквом обиљу да за њим сви остали људи заостају, а сваки његов поступак чини се надахнутим, штовише, јасно је да је све што он чини прије Божје дјело него дјело људског умијећа.” [6]

Особна обиљежја Леонарда да Винчија и Николе Тесле

Иако су обојица Леонардо и Тесла били изразито згодни, стасити мушкарци (слика 1) нису се женили нити заснивали обитељ. Не постоје портрети Леонарда из младеначких дана већ само они каснији када је био познати умјетник. За кип Давида, којег је израдио кипар Андреа дел Верокио (Andrea del Verrocchio) из Фиренце (Firenza), наводно му је позирао млади Леонардо да Винчи док је био његов ученик (слика 1а). Витка фигура, коврчава коса и врло згодно лице, одговарају описима Леонарда. Повјесничари умјетности наводе да неке црте лица имају сличности с портретима старог мајстора. [6]

Тесла је био занимљив и као суговорник, привлачна осмјеха и отмјених манира, те је стекао наклоност многих угледних људи тог доба. Посједовао је ону дозу самодопадности и самопоуздања која обично иде под руку с успјехом. Нижући успјехе, тајанствен и ексцентричан, млади Тесла привлачио је велику пажњу жена. Међу њима биле су божанствена Сара Бернар (Sarah Bernhardt), глумица чаробна гласа и љепоте, пијанистица и књижевница Маргерит Мерингтон (Marguerite Merington) те Ен Морган (Anne Morgan), филантропкиња и насљедница банкара Џона Пиепорта Моргана (Ј. P. Моrgan). Иако је волио друштво занимљивих, образованих и лијепих жена те успркос наговарању пријатеља, Тесла никада није засновао обитељ нити био у некој озбиљној вези. [5]

Да би се посветили само свом стварању, истраживањима и изумима Тесла и Леонардо склопили су „брак” са својим радом и са свијетом. У томе нису били изнимке јер такав однос према обитељи и раду имали су и Микеланђело и Њутн. О томе говоре ријечи Тесле: „Наумио сам сав свој живот посветити раду и због тога сам се одрекао љубави и друштва добре жене, а и више од тога… Цијели свој дуги вијек провео сам у заносу. То је био извор моје среће.” [5]

а)                                                              b)

Слика 1а) Глава кипа Давида аутора Андрее дел Верокија за који је наводно позирао млади Леонардо док је био његов ученик, [7] b) Фотографија Николе Тесле када је имао 28 година. [8]

Тесла спавање није доживљавао као стјецање менталне и физичке снаге, већ као нужно зло које му је одузимало драгоцјено вријеме рада. Већина људи користи тзв. монофазни сан (једном дневно) или бифазни сан (два пута дневно), а људи попут Леонарда користили су полифазни сан који означава чешћа краћа спавања¹. Најекстремнија верзија полифазног спавања је Уберменов (Uberman) циклус. Човјек спава 4 до 10 минута свака четири сата. Дужина таквог трајања спавања је индивидуална и наводно је такав начин спавања користио Леонардо да Винчи. Никола Тесла је често наводио да спава око два сата дневно. Такођер према неким ауторима и он је практицирао Уберменов циклус². Док је студирао професори су упозоравали Теслиног оца да ће га недостатак сна једног дана убити. [5]

Тесли је попут Леонарда да Винчија кратко спавање повратило снагу те је знао новинарима рећи да би се након умора у року од „... једног сата спавања потпуно повратио. Стекао сам способност да управљам сном, заспим и будим се у час који сам себи одредио. Ако ми нешто у ономе што радим није јасно, приморавам себе да мислим о томе у сну и на тај начин налазим рјешење”. Та његова способност, осим да управља мислима у сновима, односила се и на његове осјећаје и визије. [5]

Леонардо је био незаконити син богатог племића и биљежника Пјерa Фруосинa (Piero Fruosino) и локалне сељанке Катерине (Caterina). Леонардо није користио очево презимена, већ да Винчи што је ознака одакле је потекао, тј. из мјеста Vinci. [9] Тесла потјече из православне свећеничке обитељи, али њихово презиме је надимак који је прадјед добио због истурених зуби попут дрводјељског алата тесла. Није детаљно истражено поријекло обитељи Тесла, за коју се сматра да је имала презиме Драганић и да су јој коријени из подручја између Задра и Шибеника. Подријетло обично носи у себи специфична обиљежје кроз живот, као и могућност у развојном добу, стјецање знања и образовање, али њихов узлет у повијест произлази из њихових способности и надарености.

Прије него ли се детаљније презентирају те њихове специфичне карактерне и психичке способности интересантне су још неке друге необичне сличности ова два генија. Тесла је био пацифиста, грозио се ратних страхота и разарања, цијенио људски живот. Био је згрожен Едисоновом кампањом у Рату струја када су његови помоћници желећи да покажу опасности измјеничне струје с њом усмрћивали псе и мачке, па чак и коње и једног слона. Изразио је особито гнушање на накану Едисоновог помоћника Брауна (Brown) да изради електричну столицу, а поготово када је успио наговорити управу затвора SingSing да је користе умјесто вјешања.

Пројекте које је нудио војсци имали су за циљ прије свега заштитити људе, а за неке је говорио да они осигуравају трајан мир на Земљи.

Леонардо је суосјећао с патњама људи и био је велики противник ратова називајући их звјерским лудилом (pazzia bestialissima). Никада није судјеловао у ратовима, а његове конструкције војних направа желио је да буду прије свега заштита градовима. [6]

Сличан однос обојица су имали према животињама, до те мјере да је Леонардо постао вегетаријанац. Kуповао би птице на тржници и онда их одмах пуштао да одлете. Сматрао је да сва бића која се крећу морају имати осјећај боли у додиру с предметима, чувајући на тај начин своје тијело. Зато је сматрао да животиње као и људи осјећају бол, док биљке не.

За Теслу се зна да је у дјетињству волио животиње које су имали код куће, а у Њујорку (New York) исказивао љубав према голубовима које је редовити хранио у Брајант парку (Bryant Park). Посебна његова љубав била је према бијелој голубици која је редовито долазила на прозор његове собе у хотелу Њујоркер (New Yorker) те је ушла у легенду и приче о Теслиним посљедњим годинама живота.

Ђорђиo Вазари пише за Леонарда да је био тако великодушан да је пружао смјештај и храну свим својим пријатељима, били они богати или сиромашни. [6] За Теслу и његову великодушност најбоље говори епизода када му се Џорџ Вестингхаус (George Westinghouse) пожалио да је дошао у велике финанцијске проблеме, тада је Тесла милијунски уговор с њим подерао и одрекао се сталног прилива финанцијских средстава од својих 40 проданих патената и тантијема за сваки произведени kW електричне енергије.

Kрађа изума константа је кроз повијест. Била је присутна у ренесанси, иако су се изуми могли заштити код владара добивањем привилегија. У Млетачкој Републици постојала су писана правила, тј. закон о патентима (привилегијима) још од 1474³. године која су дефинирала начин пријаве, одобравања, те обавезе како за изумитеље тако и за остале житеље Млетачке Републике у смислу заштите патента тј. повластица. [10] У вријеме Николе Тесле као и данас уобичајена је пракса заштита изума код Патентног уреда. Одувијек па и данас, без обзира на могуће заштите, краду се идеје, истраживања и изуми и онда их неинвентивне особе мало дорађују и „поново откривају” те приписују себи.

Због тих крађа Леонардо је био тајанствен у вези свог истраживачког и изумитељског рада. Иако је намјеравао објавити радове, већи дио њих је скоро цијелог његовог живота остао сакривен, записан у његовим бројним биљешкама које се налазе у codexima. Има 11 codexa са укупно 13.000 страница. Codexi су откривени након његове смрти, а неки и више стотина година касније. Био је лијевак и своје биљешке записивао је зрцално, здесна улијево. Могао је писати објема рукама у оба смјера, али овако су биљешке остале донекле сакривене од непожељних погледа. [6]

Познати су проблеми које је Никола Тесла имао с низом украдених својих идеја, изума и резултата истраживања почев од радија (Marconi), X-зрака (Rönttgen), електрона (Thomson), козмичких зрака (Hess), електротерапије у медицини (D’Arsonval) и других. Неки од тих нових „изумитељa” добили су и Нобелову награду. Теслини изуми попут авиона за вертикално полетање, радара и других каснији су нови изумитељи поново откривали не наводећи Теслу као покретача тих идеја. У каснијим година живота, када више није имао лабораториј, Тесла је и даље имао много генијалних идеја али је био врло опрезан у давању изјава како му те идеје, које није успио разрадити и патентирати, не би биле украдене.

Нажалост због тога су те изванредне замисли остале само као идеје без више детаља за разумијевање њиховог начина рада. Могуће је да постоје детаљни прикази и описи у богатој документацији која је остала након његове смрти коју је одмах узео FBI. Те његове идеје за то доба су биле непојмљиве, „фантазије” помало „лудог старца” каквим су га почели сматрати и којег више нитко није схваћао озбиљно. Многе идеје из тих његових каснијих година живота су се крајем прошлог стољећа и почетком овог почеле остваривати (паметни мобители-smartphone-и, телевизија, роботи, бежични пријенос енергије, антигравитација и др.).

Kод сваког изумитеља једно од питање које се обично поставља јели он изворни изумитељи или користи почетну идеју други прије њега или својих сувременика. Истраживања Клодија Сгарбија (Claudio Sgarbi), француског повјесничара умјетности, Бертрана Жилеа (Betrand Gille) талијанског повјесничара архитектуре, те др. Ладислаоа Ретија (Ladislao Reti) стручњака за Леонарда, аутора књиге Непознати Леонардо (The unknown Leonardo), наводе да он није изворни изумитељ више изума који му се приписују. Наводи се да је Леонардо нека од већ постојећих рјешења побољшао, детаљно разрађујући детаље и довео изум до могуће реализације. Kао примјер могу се навести ронилачко одјело, хеликоптер, редни топови, куглични лежајеви и неки други. То не умањује његов допринос развоју тих уређаја који су његовом конструкцијом постали изведиви. [11]

За нека Теслина открића наводе се други изумитељи истих уређаја попут Галилеја Ферариса (Galileo Ferraris) који је израдио мали мотор кориштењем окретног магнетског поља и у Торинској академији знаности одржао предавање 18.3.1888. под називом Електродинамичке ротације произведене с помоћу измјеничне струје. Америчка компанија Westinghouse затражила је од њега дозволу да пријави то његово откриће у Патентном уреду USA, али су закаснили јер је тај изум већ пријавио Никола Тесла⁴. У времену када је живио Тесла, за разлику од Леонардовог доба, постојала је богата документација, тако да се лако може установити постоји ли комплетно или ђеломично кориштење туђих идеја. За Теслу се из доступне литературе слободно може рећи да није користио ничије идеје и приказивао их као своје. Kоректно се у својим описима и објашњењима често позивао на радове физичаре попут Мајкла Фарадеја (Michael Faraday), Џејмса Клерка Максвела (James Clerk Maxwell) и других.

Геније красе специфичне карактеристике и могућности

Изразиту знатижељу и упорност Леонарда је Кенет Кларк (Kenneth Clark) назвао „најнепопустљивије знатижељним човјеком у повијести”. Знатижеља је сигурно један упечатљиви знак генијалности, као и способност дубоке усредоточености која траје кроз дуже вријеме. Није му било довољно знати како нешто ради, већ је имао потребу знати и зашто. Матео Бандело (Matteo Bandello), Леонардов сувременик истицао је Леонардову изванредно моћну концентрацију. Kада би почео радити толико је био концентриран на оно што ради да је заборављао на вријеме, јело и пиће. [6] Његова знатижеља и истраживања била су усмјерена на разна подручја од сликарства, архитектуре, медицине, стројарства, бродоградње, војне технике, ботанике, геологије, астрономије, мостоградње и др. подручја. [12]

Тесла је био изразито знатижељан, интересирале су га све појаве које је су се догађале тијеком његових бројних експеримената. Имао је изузетне способности запажања, природну надареност логичког закључивања, снагу воље и огромну енергију и концентрацију усмјерену на истраживање и рад. [5]

Невјеројатно памћење

Леонардо је посједовао велику снагу, спретност и голему ширину ума. Памћење му је било изванредно, могао је запамтити велики број података у облику сувисле цјелине. Сатима је знао проматрати људе с дојмљивим изразима лица на улицама, тржницама и онда их у атељеу вјерно, по сјећању, нацртати. [6] Изванредно памћење повезано с визуализацијом, стварање слике у свијести до најситнијих детаља, која с временом не блиједи, способност је генија.

Тесла је имао такођер изванредно памћење. Цијеле књиге је знао напамет те је у друштву рецитирао Гетеовог (Goethe) Фауста, народне пјесме из домовине, пјесме и текстове многих писаца. Памћење му је у истраживањима уз визуализацију уређаја увелике помагало, заправо било кључно у реализацији његових изума. Иако је имао изванредно памћење сматрао је да се његов мозак „… бави важнијим стварима од памћења; код мене он лови оно што му је у одређеном тренутку неопходно”. [5]

Визије слика и уређаја

Тесла је још од дјетињства имао живе слике које су му се јављале у облику разних призора које је доживио. Ту живописну синестезу⁵ повезану с његовим фотографским памћењем и визијама, покретале су одређене ријечи или догађаји. Слике су биле живописне, тродимензионалне, али није увијек могао знати јесу ли оне стварне или имагинарне. У својој биографији (Моји проналасци) тврдио је да нам наша осјетила омогућују перцепцију само минутног дијела вањског свијета. Kасније је успијевао обуздати неконтролиране слике у свијести и усмјерити их на своје идеје, при чему је визуализирао нови уређај до најситнијих детаља, покренуо га и пратио његов рад. Тек тада је приступио конструкцији уређаја. Имао је фотографско памћење те је био у стању запамтити слике и све детаље тих уређаја.

Изнимно памћење било му је од највеће помоћи. Нису били потребни цртежи или готови дијелови он је све визуализирао и потом израђивао. О тим својим могућностима је рекао: „Своје изуме сам годинама носио у глави, а тек потом их остваривао”. Том својом способношћу и природним даром успио је од себе, како он каже, створити „мисаони и духовни строј”. [5]

Изгледа да је Леонардо радио на сличан начин и често, не на једном, већ на више проблема истодобно. [6] Та визуализација је неопходна умјетнику који сликарско или кипарско дјело може стварати на темељу своје визуалне предоџбе коначно замишљених ликова и простора. Она је неопходна код пројектирања уређаја поготово оних који имају функцију кретања и обављања више функција.

Спознаје, идеје и рјешења налазе у природи

Тесла је био увјерен да се све што нам треба може наћи у природи око нас, само природу треба разумјети, треба активирати мозак, своје знање, своју домишљатост па и интуицију. Сматрао је да идеје долазе извана, да су правила природе и свијета свугдје око нас, те да је човјек „…самоходни аутоматик у потпуности под контролом вањских утјецаја. Иако се намјерно и унапријед дефинирају, иако се појављују, његовим поступцима управља се не изнутра, него извана. Он је попут пловака који га вуку немирна мора.” Није занемариво ни најапсурдније идеје, јер свака од њих „примљена из вањског свијета” има неку поруку коју ваља одгонетнути, те мозак треба укључити да другачије размишља. Неке од њих су га довеле до нових изума. [5]

Сматрао, како је већ речено, да наша осјетила омогућују перцепцију само минутног дијела вањског свијета. Kао врсни, рођени истраживач уживао је у новим открићима и спознајом да једно откриће повлачи за собом друго. То је изврсно изразио ријечима: „Најљепше од свега је то што открићем једне тајне у природи, откривате и остале. Оне се не крију, ту су око нас, али ми смо слијепи и глухи за њих. Ако се емотивно вежемо за њих, оне нам саме долазе.” [5]

Леонардо је осјећао велико страхопоштовање према креативности природе коју је обожавао. [6] Желио је упознати ту природу те је истраживао процесе, законитости и њено функционирање. Доносио је закључке које је неуморно цртао и записивао у својим биљешкама.

Велика разноликост подручја интересирања и изума

Леонардо, знатижељно али суставно, истражујући сва подручја која му нуди природа, дао је своје доприносе у анатомији, ботаници, геологији, математици, оптици, механици, астрономији, хидраулици, нискоградњи, војној техници, урбанизму и мостоградњи. Познавао је утјецај Мјесеца на плиму и осеку, помрачење Мјесеца, размишљао је о формирању континената на сувремен начин. Био је међу првим оснивачима знаности о хидраулици.

Њему се приписују детаљно разрађени иновативни уређаји међу којима су посебно занимљиви они невјеројатни за то доба: хеликоптер, ронилачко одијело и пераје за ноге и руке, куглични лежај, камера, тенк, подморница и велики број других.

За Теслу се везују изуми прије свега из подручја електричних уређаја који користе измјеничну струју, од генератора, електромотора, трансформатора, инструмената и др. који су данас распрострањени свугђе од индустрије до кућанства. Данашњи живот би стао да нема тих његових открића. Значајни су његови изуми у подручју телекомуникација, пријенос енергије на веће удаљености те низ других уређаја из подручја електротехнике. Развио је први уређај за даљинско управљање, претечу теледиригираних уређаја и аутоматизације, слика 2. Мање је познато да је развијао поједине уређаје из подручја стројарства као што је Теслина турбина (без лопатица), слика 3, флуидичка Теслина диода и механичке вибраторе.

Слика 2. Даљински управљан Слика 3. Теслина турбина [13] брод, зачетак аутоматизације [14]

Многи његови изуми нису му признати већ су други именовани изумитељима, попут: радара, рубинског ласера, X-зрака (рендгенске зраке), козмичких зрака, електрона и циклотрона. Њима је поручио: „Не жалим што су други украли моје идеје. Жалим што немају своје.” [5]

Тесла је сматрао да је „Изум најважнији производ човјековог креативног мозга. Kрајња сврха је потпуно овладавање ума над материјалним свијетом, усклађивање људске природе с људским потребама.” Свака идеја која дође заврјеђује разматрање. Нове се идеје не смију судити по непосредним резултатима. [5] Из цијелог његовог приступа новим рјешењима произлази да је битна идеја, а да је њена реализација питање умјешности и много покушаја.

Слика 4. Патент Теслиног авиона Уређај за зрачни пријевоз бр. 1,655,114 из 1928⁶. [5]

Визије будућности

Тесла је био је заокупљен летењем па је патентирао авион који је могао вертикално узлијетати, без писте, као хеликоптер и потом хоризонтално летјети као авион, слика 4. Kонструкција је била револуционарна, а тај начин кориштен је знатно касније код авиона оринтоптер или V-тол.

Говорио је о ракетама које се погоне на „козмички погон” за које је рекао: „… пројектил реже зрак брзином већом од 500 км/с, у њему нема човјека ни мотора, ни крила”.

Пронашао поступак медицинске дијатермије⁷, користећи високофреквентну електро-терапију. Поставио је темеље сувремене рачуналне технологије. [5]

Истраживао је разна рјешења антигравитације. У интервју листу The New York Herald Tribune 15.10.1911. Тесла је навео да размишља о новој врсти летећег строја и описао га ријечима: „Мој летећи строј неће имати ни крила ни пропелере… Он ће се моћи кретати зраком по вољи у сваком смјеру, уз савршену сигурност. Такођер, моћи ће да левитира дуго у мјесту успркос јаком вјетру.” Рекао је да се ради о летјелици која ће пркосити гравитацији. Погон те летјелице назвао је анти-електромагнетским свемирским погоном или Space Drive. Нажалост Тесла никада није објавио своју динамичку теорију гравитације коју је најавио⁸. [5]

Наговијестио доба телевизије, smartphone-а, умјетне интелигенције, робота, телепортације и могућности стварања невидљивости. Интересантна је његова изјава 1937: „У двадесетпрвом стољећу робот⁹ ће обављати послове робова као некада у древним цивилизацијама”. [5] Објавио је да је пронашао „зраке смрти” које назвао teleforce, односно уређај који пројектира „сноп електроничких честица”. Размишљао је тзв. „мисаоној камери” јер је мислио да се мисли пројектирају на мрежницу и да би се могле читати одговарајућим фотографским уређајем. [5] Тиме нису исцрпљене сва Теслина предвиђања и визије будућности.

Можда још невјеројатније звуче нека Леонардо да Винчијева записана размишљања с цртежима. У најзанимљивијем Codex-у Аtlanticus-у који је настао око 1500. године пророчански је написао: „Људи из врло удаљених земаља разговарати ће једни с другима… Они ће говорити, додиривати и грлити људе који живе у различитим хемисферама, и разумјети их на властитом језику.” Је ли то назнака телекомуникација, видеа, рачунала, универзалног проводитеља…? Исто тако предвидио је израду далекозора који се наслућује у сљедећим ријечима: „Изради наочале, којима ћеш видјет повећани Мјесец”. [15] Нацртао је човјека с једним окуларом на лицу која подсјећа на Google Glass, а опис који стоји покрај слике не оставља двојбу да је мислио на нешто слично (слика 5). [12, 16] Тада необични стројеви или направе данас су реалност.

Леонардо се бавио више од 25 година проучавањем летења птица како би израдио механизме који би опонашали махање крилима. На крају је установио да су човјекови мишићи преслаби да би се то остварило. Направио је тада фиксна крила и поставио их на направу у којој је човјек требао лежати. Према Леонардовим цртежима, британски инжењери су изградили једну такву летјелицу-змаја и успјешно је искушали у Sussex Downe-у, југоисточна Енглеска. [6] То је исто успјешно направљено и с његовом замисли падобрана обављеним скоком 2000. у Јужној Африци и 2008. у Швицарској. [12]

Слика 5. Леонардов цртеж идеје касније реализиране као Google Glass [12, 16]

Леонардо да Винчи осмислио је „робота витеза” који је могао помицати руке, врат, отварао је и затварао уста. Преко ужади унутар робота остваривала су се кретања. Његови нацрти робота пронађени су тек 450 година касније. Радни модел према цртежима да Винчија направљен је тек 2002., слика 6а.

а)                                                         b)

Слика 6. Сувремене реализације Леонардових конструкција а) Робот витез [17] b) Виола органиста [18]

Мало је познато је да је Леонардо Да Винчи изумио необичан инструмент под именом Viola Organista (цртеж у Codex Atlanticusu). Инструмент је био попут клавира, а свирао као виолина. Kотач по жици симулирао је кретање гудала и остваривао звук, а типка умјесто прстију је притискала жицу на одређеној удаљености да се добије висина тона. Тек је 2013. Пољски пијанист Славомир Зубрзицки (Sławomir Zubrzycki) израдио тај инструмент према оригиналним Винцијевим нацртима, слика 6b. [18] Након што је испробао израђени музички инструмент Зубрзицки је изјавио: „Овај инструмент има обиљежја три која знамо: чембало, оргуље и виола да гамба”. [19]

Закључак

О генијима Леонарду да Винчију и Николи Тесли написано је највише књига. Они су били предмет интересирања многих писаца и знанственика. Били су и инспирација истраживачима, умјетницима, градитељима, психолозима и филозофима. То су и данас.

У опису овог рада није се пажња усмјерила на Леонардове и Теслине основне преокупације као што је сликарство за Леонарда, те бројни изуми у подручја електротехнике за Теслу, што је често анализирано и познато. У овом раду покушале су се приказати њихове активности на другим подручјима, посебно оним мање познатим. Биле су интересантне и њихове поједине људске особине.

Њихова међусобна сличност је изненађујућа, али се поставља питање били се таква сличност установила и у успоредби других генија. Генији очито имају неке заједничке способности и надарености. Тако је и Њутн посједовао изузетну меморију заједно с могућношћу стварање визијске слике. Често се указује да је Исак Њутн у стању држати неки математички проблем тједнима у глави прије него ли би га препустио својим умним способностима, коначно записао и објавио. Kада су га упитали како је дошао до својих изванредних открића Њутн је наводно одговорио: „Стално држим предмет пред собом и чекам да се прва свитања мало-помало претворе у дан”. Исто тако Гете је могао рецитирати своје романе од ријечи до ријечи прије него ли их је записао. [6]

Вјеројатно би се нашло још много заједничких точака међу другим генијима, али тешко је вјеровати да би било толико подударности као код Леонарда и Тесле. Због својих изузетним и сличних способности и генијалности могли су дати толико човјечанству и понудити му неке интересантна предвиђања у будућности. Нека још чекају да буду реализирана.

¹Дефинирао психолог J. S. Szymaski почетком 20. стољећа, Knotková S. (2019)

²Knotková S. (2019) Леонардо да Винци а Никола Тесла одпочинку моц недали

³Kао први закон о патентима неточно се сматра Статут енглеске краљице Anne (1665-1714.) који је ступио на снагу 1710. године. Сматрају га изворником патентнога и ауторског права, односно интелектуалног власништва. Будући да су се у ренесанси додјељивале привилегије или повластице за изуме према одређеним правилима дефинираним законом то значи да су тада скоро тристо година раније од Anninog Статута постојала законом дефинирана правила за дођелу патентних права. Познате су додјеле тих привилегија у Венецији, Милану и Фиренци од владара с прецизним увјетима трајања, подручја заштите и казне прекршитељима.

⁴Рудеш Т. и др.: Никола Тесла, истраживач, изумитељ, гениј, Школска књига Загреб 2006., стр. 26

⁵Синестезија или уједињење осјетила се односи на феномен којега доживљавају одређене особе, синестете, код којих долази наизглед до повезивања осјетила различитих модалитета (Wикипедија)

⁶U.S. Patent Office, Nikola Tesla Patent 1.655.114– Apparatus for Aerial Transportation, 3.1.1928.

⁷Дијатермија (грчки: dia-кроз, therme–топлина) у медицинској терапији представља диелектрично подгријавање ткива. Данас се рабе кратковална дијатермија, фреквенција од 10-100 MHz, валне дуљине 3-30 μm, те микровална дијатермија с неколико тисућа MHz и валне дуљине неколико cm. Уобичајено се користи кратковална дијатермија фреквенције од 27,12 MHz и валну дуљине од око 11 μm. Дијатермија изазива притјецање крви (хиперемију), појачану измјену твари, смањивање отеклина и боли и опуштање мишића. [Хрватска енциклопедија]

⁸Физичари с Kалифорнијског института за напредне студије Thomas Townsend Brown и Paul Alfred Biefeld

открили су да је могуће створити умјетно гравитацијско поље пуњењем кондензатора на високи напон. Kада је достигнут напон од око милијун волти уређај је почео левитирати у складу с начелима која су описали у патенту из краја 1950-их. Тај ефект постао познат као Biefeld-Brown ефект. Левитација или кретање појавити ће се у смјеру позитивно набијене плоче. До 1958. Brown је успио развити експериментални модел тањура промјера 38 cm (15 инча) који је могао подићи више од 110% његове тежине. Ти експерименти покренули су ново поље истраживања које је постало познато под називом електрогравитација, односно начин контроле гравитације употребом високонапонског електричног набоја ((The Lost Journals of Nikola Tesla, UFOs and Electrogravity Propulsion).

Руски физичар Евгениј Подклетнов објаво је да је 1992. године успјешно тестирао уређај који остварује левитацију суперпреводног диска изнад магнета.

⁹Назив робот осмислио је чешки списатељ Kарел Чапек у „колективној драми“ R. U. R.“ (Rossumovi Univerzalni Roboti) која је као казалишни комад праизведена у сијечњу 1921. године у Прагу. Радња драме је футуристичка. Човјеколике творевине – роботи, израђени према тајној формули доктора Rossuma преузимају власт на Земљи и започињу своју владавину над људима.

Првог металног робота „човјека од лименке“ који је помицао руке, могао устати са столца, окретати главу и отварати уста те „говорити“ направио је 1928. капетан William Richards и зракопловни инжењер Alan Reffell из Велике Британије. Назвали су га Robot Eric. Намјена му је била „отварање“ изложбе Друштва инжењера у Лондонској Kраљевској дворани, након што је George VI (тада војвода од Yorka) отказао. Имао је на себи натпис RUR. Тада се почела користити ријеч робот за те човјеколике стројеве. Сљедеће године William Richards је у New Yorku изложио Robota Erica и изазвао сензацију. Навелико се говорило о роботу. [20] Kада је Тесла 1937. године дао своју изјаву назив робот се већ користио за човјеколике стројеве који могу обављати одређене послове.

Референце:

[1] Žene po inteligenciji prestižu muškarce, dostupno na http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/1141480/zene-po-inteligenciji-prestizu-muskarce.html, pristup 24.8.2019.

[2] Ivanov L.: Inteligencija, Odjel za psihologiju, Sveučilište u Zadru, prezentacija u PP, dostupno nawww.unizd.hr › portals › ppt › 03-inteligencija, pristup 31.8.2019.

[3] Što je genije?, Edukacija.hr, dostupno na http://www.edukacija.hr/vijest/sto-je-genije/1555/, objavljeno 8.4.2016.

[4] Kako postati genij, dostupno na https://www.zivotna-skola.eu/clanci/genije.html, pristup 9.1.2020.

[5] Borić M. & Nikolić G.: Nikola Tesla, Privlačica d.o.o., Vinkovci, ISBN 978-953-156-376-5 u tisku.

[6] Capra F.: Leonardova znanost, Biblioteka OSOBA, Zagreb 2009., ISBN 978-953-257-144-8

[7] Discover ideas about Renaissance Artists, dostupno na https://www.pinterest.com/pin/674695587897447720/, pristup 10.1.2020.

[8] Nikola Tesla, dostupno na https://www.onthisday.com/people/nikola-tesla, pristup 10.1.2020.

[9] Leonardo da Vinci – najveći genij renesanse – 1452., dostupno na https://povijest.hr/nadanasnjidan/leonardo-da-vinci-bio-je-po-majci-mozda-izvaneuropskog-podrijetla-1452/, pristup 15.1.2020.

[10] Zelić D.: Izumitelj i poduzetnik – tri nepoznata dokumenta o Faustu Vrančiću iz 1588.-1590. godine, izvorni znanstveni rad, UDK:001.894VRANČIĆ, F.(093), Faust Vrančić i njegovo doba Zbornik radova s Međunarodnog znanstvenog skupa održanog u povodu 400. obljetnice objavljivanja Novih strojeva Fausta Vrančića, Vodice-Šibenik 22.-23. rujna 2015. Memorijalni centar „Faust Vrančić“, Prvić Luka 2018., str. 41-64

[11] Leonardo da Vinci’s contemporaries, dostupno na http://www.leonardo-da-vinci-models.com/hints.html, pristup 15.05.2017.

[11] Nikolić G.: Korištenje i plagiranje tuđih ideja u renesansi, Zbornik radova s znanstveno-stručnog skupa Povijest i filozofija tehnike, Zagreb lipanj 2018., strana 263-302

[12] Nikolić G.: Život i izumi Fausta Vrančića, treće prošireno i dorađeno izdanje, HATZ i POUZ, Zagreb 2018., ISBN 978-953-7076-28-3

[13] Barta P.: Revolucionarna turbina Nikole Tesle i dalje čeka svoj moment, dostupno na https://autorepublika.com/2018/11/20/revolucionarna-turbina-nikole-tesle-i-dalje-ceka-svoj-momenat-video/, objavljeno20. 11. 2018.

[14] Jelić I.: Primjena robotike u medicini, Strojarski odjel Karlovac, Završni rad, dostupno na https://zir.nsk.hr/islandora/object/vuka:552/preview, objavljeno 2016

[15] Neskončni Leonardo, dostupno na http://www.mladinska.com/neskoncni_leonardo/konstrukcije_in_prerokbe, objavljeno 2011.

[16] GUGL NAOČARE: Originalan izum Da Vinčija?!, (Autor: EPK/Mondo) dostupno na http://www.kurir-info.rs/gugl-naocare-originalan-izum-da-vincija-clanak-726255, objavljeno 04. 04. 2013.

[17] Nella A.: Ispred svog vremena, Leonardo da Vinci, dostupno na https://nellacro.wordpress.com/2014/12/22/ispred-svog-vremena-leonardo-da-vinci/, objavljeno 22.12.2014

[18] Viola organista, Wikipedija, dostupno na https://en.wikipedia.org/wiki/Viola_organista, objavljeno 12.12.2019.

[19] Da Vinci’s Viola Organista Built in Poland, dostupno na https://mykeyboardlessons.co.uk/2013/11/viola-organista/, objavljeno 21.11.2013.

[20] Podrijetlo riječi robot (Igor Ratković; ABC TEHNIKE 2000.), http://www.hrobos.hr/files/predstava-rur.pdf, pristup 30.10.2019.]

(Извор Симпозиј Повијест технике и филозофије, Загреб 2020 )