Занимљивости о људском телу које можда нисте знали.
Пинокио ефекат
Чини се да се овај добро познати лик заснива на неким стварним доказима. Истраживање је потврдило да се, кад лажемо, то дословно одражава на нашим лицима. Повећава нам се температура носа и подручја око очију, дословно се загревају, пише Bright Side.
Смех ублажава бол
Иако се одувек веровало да је смејање добро за здравље, тек је недавно заправо проучено. А истраживање је показало да смех ослобађа мождане хемикалије због којих се осећамо добро и које такође могу да ублаже бол.
Дремање после ручка
То уопште нема везе са самом храном коју смо за ручак јели. Разлог томе скрива се у телесном сату човека. Наш циркадијални ритам шаље одређене упозоравајуће сигнале седам до девет сати након што се пробудимо и ти сигнали нас чине поспаним.
Восак у ушима чисти
Многи од нас још мисле да из хигијенских разлога восак у ушима треба свакодневно чистити. Међутим, наука доказује да су ствари сасвим супротне. Ушни восак сам чисти наш ушни канал и штити га од инфекција. Његово уклањање проузрокује више штете него користи, па га је боље очистити само с површине уха.
Kоса зна кад спавамо
Наши фоликули длаке заправо могу много тога да кажу о нашим навикама спавања. Истраживачи су открили да некако прате и садрже 24-сатни циркадијални сат који утиче на навике спавања. Једног дана би чак било могуће помоћи људима који имају проблема са спавањем само на основу проучавања њихових фоликула.
Трептање као мотор
Отприлике 44 минута будног времена, у једном дану, проводимо затворених очију због трептања, а то има неке заиста важне функције за нас. Не само да одржава очи хидриранима и штити од страних предмета, већ помаже и да се одморимо. Наш мозак користи тај сићушни тренутак затвореног ока за искључивање.
Желудац штити имунитет
Имунитет је веома битан за здравље јер нам помаже у борби против свих спољњих претњи. Међутим, телу треба додатна помоћ. И ту наступа желудац. Желудачна киселина зауставља већину бактерија које улазе у тело путем хране коју једемо.
Очи имају најбржи мишић
Мишић који се најбрже креће у људском телу је orbicularis oculi у нашим очима. Толико је брз да је ушао у „Гинисову књигу” рекорда. Имамо их два, по један у сваком оку, а они контролишу затварање капака. Ако објекат покуша да додирне наше око, тај мишић га затвара за мање од 100 милисекунди.
Амортизери у целом телу
Научници су открили молекуларну структуру у телу која за нас функционише као амортизер. Истраживачи кажу да ово откриће баца светло на питање како наша тела прилагођавају живо ткиво, а да га притом интеракција са толико покретних делова не растргне на комаде.
(Извор Н1)
