Откривени главни чиниоци који предвиђају колико ће још живети људи старији од 70 година. Међу онима који су најдуже поживели, 10 година и више, најбољи предиктор била је пушачка повест. Очекивано, најбоље су прошли непушачи.
Нови модел америчких научника, представљен у студији објављеној у eBioMedicine Lancet, не ослања се толико на специфичне дијагнозе болести, колико на чиниоце као што су могућност куповине намирница, количина одређених малих честица холестерола које циркулирају у крви и да ли је неко повремено или никад није пушио. Аутори истичу да је само 8-15 варијабли добро предвиђало преживљење од 2, 5 и 10 и више година.
Међу њима четири су биле најјаче одреднице – телесна функција, млађе доба, број малих липопротеинских честица високе густоће и мање пушења. Проф. др Вирџинија Бајерс Kраус и сарадници са Дјук универзитета покренули су истраживање након што су добили информације о постојању 1.500 узорака крви из једне лонгитудиналне студије из осамдесетих година прошлог века која је укључивала старије људе. Прикупљени узорци били су извучени 1992. када су учесници имали најмање 71 годину и потом су сачувани у највећој биомедицинској библиотеци на свету, америчким Националним институтима за здравље (NIH). Били су предвиђени за уништење, али су их речени научници на време пренели на Универзитет Дјук на анализу.
За старије који су поживели две године после вађења крви водећи чинилац било је обиље холестерола липопротеина високе густоће (HDL), и то не само износ HDL липида, већ велике количине врло малих HDL честица. HDL се још назива добар холестерол јер апсорбује лош холестерол и преноси га натраг у јетру која га излучује из тела. Високе количине HDL могу смањити ризик од срчаних болести и можданог удара.
Узорци су посебно занимљиви јер су узимани у време које је претходило широкој употреби лекова као што су статини што делују на износ холестерола у крви, што је могло искривити резултате. Учесници студије су, иначе, праћени неколико година у току којих су испуњавали упитнике о свом здравственом стању и навикама. На темељу раније студије и узорака научници су новим софистицираним методама идентификовали темељни скуп од 17 предиктивних варијабли које имају узрочни учинак на трајање живота.
Изненадила их је чињеница да туморске и срчане болести нису биле међу главним чиниоцима. Анализа је показала да је водећи показатељ повезан с преживљењем у свакој од референтних вредности студије – две, пет и 10 година од вађења крви – била физичка функција, која је дефинисана као способност одласка у куповину намирница или обављања послова чишћења куће.
За старије који су поживели две године после вађења крви водећи чинилац било је обиље холестерола липопротеина високе густоће (HDL), и то не само износ HDL липида, већ велике количине врло малих HDL честица. HDL се још назива добар холестерол јер апсорбује лош холестерол и преноси га натраг у јетру која га излучује из тела. Високе количине HDL могу смањити ризик од срчаних болести и можданог удара.
„Ово је било посебно изненађујуће”, рекла је Вирџинија Бајерс Kраус. „Претпостављамо да су те врло мале честице ХДЛ-а величине која је најбоља у уклањању и чишћењу из циркулације ендотоксина, моћног молекула што узрокује упалу из цревних микроба. Мале честице би, такође, могле боље ући у ћелијске кутке и уклонити лош холестерол, тако да њихова бројност пружа ову заштитну корист.”
Пет година након првог вађења крви, млађе доба и когнитивне функције учесника биле су важни показатељи дуговечности. Међу онима који су најдуже поживели, 10 година и више, најбољи предиктор била је пушачка повест. Очекивано, најбоље су прошли непушачи. „Ове мере објашњавају и обогаћују наше разумевање механизама који леже у основи дуговечности и могу указати на одговарајуће тестове и потенцијалне интервенције”, додала је Kраус. Дотична научница истиче да је сlедећа фаза истраживања коришћење додатних аналитичких алата за побољшање предвиђања и идентификовање потенцијалних циљева терапије.
(Индекс)
