Мистерија избијања кутњака, који најчешће почну да расту крајем малолетничких година, већ неко време мучи научнике. На Универзитету Аризона у САД сматрају да су схватили у чему је ствар. Антрополошкиња Халшка Гловацка и њен колега палеоантрополог Гери Шварц анализирали су примерке различитих лобања да би упоредили њихов еволуциони развој. Уврстили су кости и зубе 21 врсте примата у тродимензионалне моделе и открили да време избијања човекових кутњака има много везе са осетљивом равнотежом биомеханике у лобањама.
Наиме, одрасли облици зуба које човек користи за млевење хране обично излазе из десни у три фазе – у доби од око шест, 12 и 18 година. Остали примати одрасле кутњаке добијају раније. Шимпанзама избијају у трећој, шестој и 12. години. Жути павијан има одрасле кутњаке већ од седам година, а резус макаки од шест, пише Science Alert. Важан фактор који ограничава време појављивања зуба јесте простор. Ако чељуст није довољно велика за пуни низ, нема их смисла у угуравати. Људи немају баш толико простора у устима као неки други примати, но то још не објашњава зашто се умњаци појављују толико касно у њиховим животима или зашто избијање често ствара одређене проблеме.
Стручњаци сматрају да се заправо ради о питању сигурности. „Испоставило се да наше чељусти расту врло споро, вероватно због наше свеукупне еволуције и, у комбинацији с нашим мањим лицима, то резултира кашњењем када је у питању механички сигуран простор”, рекао је Шварц. Стражњи кутњаци код примата налазе се тљчно испред два темпоромандибуларна зглоба који, за разлику од осталих зглобова у људском телу, морају функционисати у савршеној синхронизацији. Такође морају вршити приличну силу на једну или више тачака у чељусти да би примати могли гристи или жвакати.
Ако у том процесу неки зуб буде на кривоме месту, настала сила може имати лош утицај на чељуст која једноставно није довољна велика да се носи с тим притиском. Зато вероватно врсте с дужим чељустима раније развију одговарајућу структуру за раст целе збирке зуба. Људи немају ту срећу и морају чекати да им се лобање развију до те мере да силе које ђделују на сваки скуп одраслих кутњака неће оштетити растућу чељуст. „Ова студија пружа нови увид кроз који се могу видети дуго познате везе између развоја зуба, раста лобање и профила сазревања”, рекла је Гловацка. Истраживање под насловом A biomechanical perspective on molar emergence and primate life history објављено је у часопису Science Advances.
(Извор Индекс)
