ДАРВИНОВА НИТ

ВЕЋИ МОЗАК ЗБОГ РОШТИЉА

435 pregleda
Shutterstock

Ватра је вероватно одиграла пресудну улогу у биолошком развоју човека! Због чега научници тако мисле?

Можда ће вас изненадити, али ватра не само да представља једну од најкориснијих древних технологија, него је вероватно одиграла и пресудну улогу у хоминизацији, односно биолошком развоју човека. Kонтролисана употреба ватре је, наиме, старија од врсте Homo sapiens и њене благодети су, по свему судећи, користиле и много примитивније врсте примата, оне које претходе човеку.

Археолошки налази одавно показују да су пре око 400.000 година припадници рода Homo (род хоминина од којих је преживела само једна, најмлађа врста – човек) умели да контролисано користе ватру. То је доба кад се светом шире неандерталци, а ближи се тренутак кад ће се на светској позорници појавити и људи. Но, како у чланку Stone age barbecue пише часопис New Scientist истраживања објављена овог лета показују да је ватра била позната много дуже и да је њена употреба подстакла еволуцију људи с великим мозгом.

За разлику од других животиња, варење представља узгредан, споредан процес у дневном ритму људи. Зато је људским бићима, захваљујући ватри и кувању, на располагању далеко више времена за рад, размишљање, друштвене односе.

Kако је човек, заправо, загосподарио светом? Ако се не говори о усправном ходу и расту мозга из врсте у врсту код овог рода примата, што почиње пре неколико милиона година, у новијем развоју догађаја најзначајним преломом у развоју човека обично се сматра – пољопривредна револуција. То је доба када, пре око само 10-12.000 година, људи престају да живе попут других врста и почињу да и дословно припитомљавају природу – уместо да проналази храну, човек од тада сам узгаја биљне врсте попут жита и животињске попут домаће стоке, што ствара резерве хране, доноси безбедност и дужи живот, подстичући развој првих насеобина, градова и потом, цивилизација.

Но, човек је у то доба већ биолошки формиран – праисторијски људи каменог доба анатомски се ни по чему не разликују од нас, па се не може рећи да је, ма како битна, пољопривредна револуција створила човека. Ту улогу имао је догађај који се десио далеко, далеко раније, а то је – почетак контролисане употребе ватре. Зашто је ватра тако важна, па чак и пресудна за човеков развој?

Ако посматрате друге сисаре, на пример друге примате у зоолошком врту, приметићете да кад им је храна већ на распологању (коју би у природи уловили или пронашли) животиње су дуго након оброка поспане, успорене и лење. То је отуд што сирову храну нужно морају да варе сатима, понекад и већи део дана. И кад се варење најзад оконча, долази време за нову потрагу за храном. Човек, међутим, не само да своју храну сам гаји, него је, много битније, кува или пече – термички обрађена храна, што се у прошлости радило искључиво на ватри, вари се далеко брже и ретко траје дуже од сат или два. За разлику од других животиња, варење представља узгредан, споредан процес у дневном ритму људи. Зато је људским бићима, захваљујући ватри и кувању, на располагању далеко више времена за рад, размишљање, друштвене односе.

Ова погодност била је, чини се, на располагању људским прецима далеко раније него што се веровало. Наиме, последњи налази из Kеније показују да су еволутивни преци човека користили ватру за кување пре чак 1,5 милиона година. Током истраживања у области Kуби Фора у Kенији, америчка археолошкиња Сара Хлубик и њен тим пронашли су комаде каменог алата који је без сумње горео на ватри и био коришћен за кување меса.

Овај налаз, потврђен лабораторијским анализама, показује да су хоминини користили ватру милион година пре настанка човека – у доба кад су светом ходаo Homo Erectus. Неизвесно је да ли су они заиста умели да ватру сасвим контролишу, али ако су је познавали и на њој заиста кували храну, то објашњава како је код врста рода Homo дошло до значајног раста мозга. И како је, на крају низа, еволуирао човек, биће које ће ватру користити за кување хране, као извор топлоте и технологију за обраду алатки, али и као средство којим се околна природа покорава и уништава.

И данас, широм света, готово у сваком од примитивних племена ватра игра пресудну улогу не само у свакодневном животу домородаца, него и у свим ритуалним обредима.

(Извор Национална географија)

О аутору

administrator

1 коментар

  • Po nekim teorijama misici koji sluze za zvakanje hrane (a i sama vilica) su posle pojave vatre i mekanije hrane, postepeno postajali manji. Veze ovih misica sa gornjim delom lobanje su postajali takodje manji omogucavajuci vecu zapreminu i velicinu glave a time i mozga.

Оставите коментар