Постоји преко милион и по вируса који могу бити носиоци глобалних епидемија на Земљи – научници планирају дугорочну борбу против ових подмуклих убица.
У чланку објављеном прошлог месеца у часопису „Наука” међународни тим лекара различитих специјалности најавио је подухват под називом „Глобални виром пројекат” који би требало да почне крајем године. Циљ је усмерен на проучавање, идентификацију и категоризацију непознатих вируса који се могу пренети са животиње на човека и спречавање могућности глобалне пандемије, што се у ери масовне миграције људи и транспорта добара, са стално присутном претњом тероризма, сада сматра реалном могућношћу.
Око 70 процената вируса могло би се
идентификовати у наредних десет година.
Остали би само најређи са минималним
шансама преноса са животиња на људе.
„Наша способност ублажавања појављивања болести подрива се нашим лошим разумевањем разноликости и екологије вирусних претњи”, речено је на једној од конференцијаза штампу. „Глобални виром пројекат” (GVP) помоћи ће да се идентификује највећи део ове вирусне претње и да се дају правовремени подаци за интервенције јавног здравства против будућих пандемија.”
Птичји грип, зика, еболa, такозване зоонозе – патогени које првенствено постоје код животиња не изазивајући никакве последице, али се преносе на људе, одговорне су за неколико пандемија глобалних размера крајем 20. и почетком 21. века. „Међутим, ако су ти вируси наш непријатељ, ми још не познајемо доволљно тог непријатеља”, речено је на конференцији за штампу одржаној овим поводом. За сада је познато преко 260 вируса чији су носиоци животиње, а могу проузроковати озбиљну и дуготрајну епидемију код људи. Вирусолози знају да је то кап у мору.
Ова шачица патогена представља 0,001 процента укупног броја зоонотских вируса који би могли бити потенцијално опасни. Према неким проценама, постоји преко милион и по вируса чији су носиоци животиње, од којих чак трећина може бити узрок пандемије која се може за неколико дана проширити на целу планету. „Глобал виром пројекат” биће усмерен у проналажење, идентификацију и класификацију непознатих патогена.
То ће захтевати улагање у нова истраживања и правила која ће без проблема превазићи политичке интересе и бити усмерена на глобалну заштиту човечанства. Трошкови пројекта процењени су на 7,5 милијарди долара.
Проучавање вируса (Википедија)
„Претходна искуства показују да је стопа идентификације вируса знатно веће у раним фазама скупљања узорака”, истичу стручњаци. Око 70 процената вируса могло би се идентификовати у наредних десет година. Остали би само најређи вируси са минималним шансама преноса са животиња на људе. Ипак, спречавање једне глобалне пандемије могло би свакако, апсорбовати трошкове. Наиме, процењује се да су трошкови сузбијања епидемије тешког акутног респираторног синдрома – САРС -а, који се 2002. године појавио у кинеској провинцији Гвангдонг и врло брзо проширио из Азије на Европу и Америку, износили око 40 милијарди долара.
Скупљање новца за овај амбициозни подухват одавно је узело маха. Кина и Тајланд биће прве земље у којима ће „Глобални виром пројект” почети крајем ове године.
(Наташа Гоати Марковић, РТС)
