PANDORINA KUTIJA

VREBA LI VAS RANA SMRT?

Shutterstock

Shutterstock

Uzimajući u obzir starost, pol i zdravstveno stanje, naučnici su utvrdili da su pojedinci koji nisu završili test imali 84 posto povećan rizik od smrti od ma kojeg uzroka u sledećih deset godina!

Studija objavljena u British Journal of Sports Medicine utvrdila je da ljudi srednjih i poznijih godina koji ne mogu održati ravnotežu stojeći na jednoj nozi duže od 10 sekundi imaju gotovo dvostruko veće šanse da umru u narednoj deceniji od onih koji su u stanju da izdrže ovu proveru. Već su ranija istraživanja to povezivala nemogućnost stajanja na jednoj nozi s većom verovatnoćom od zdravstvenih tegoba kao što su moždani udari i demencija.

Iako su nova otkrića posmatračka i ne uspostavljaju uzročno-posledičnu vezu, istraživači, uključujući glavnog autora Klaudija Žila Arauža iz klinike za telesno vežbanje Klinimeks u Rio de Žaneiru, kažu da bi se test ravnoteže mogao uvesti kao standard u zdravstvenim pregledima starijih ljudi. U istraživanje, koje je trajalo od 2008. do 2020, bilo je uključeno više od 1.700 ljudi od 51 i 75 godina koji su bili sposobni da stabilno hodju.

Svaki učesnik trebalo je da održi ravnotežu stojeći duže od 10 sekundi na jednoj nozi, a imao je pravo na tri pokušaja. Ispitanici su bosonogi stajali na čvrstoj ravnoj površini levim ili desnim stopalom. Gornju stranu drugog stopala trebalo je da oslonie na list noge na koju su se oslanjali. Ruke su morali da drže uz telo, tek malo odmaknute. Rezultati su pokazali da je oko petina proveravanih pala na testu, a tokom sledeće decenije je 123 umrlo od raznih uzroka. Od tih smrtnih slučajeva, 32 posto bilo je uzrokovano rakom, 30 kardiovaskularnim bolestima, 9 respiratornim bolestima, a 7 komplikacijama s kovidom-19.

„LJudi moraju redovno da održavaju ravnotežu na jednoj nozi, primerice kada izlaze iz automobila, penju se ili spuštaju stepenicama i tako dalje. Za one koji nemaju tu sposobnost ili pritom osećaju strah, to je verovatno povezano s gubitkom autonomije i, posledično, manje vežbanja, što je začetak grudve snega”.

Tim je utvrdio da je postojala jaka korelacija između starosne dobi i neuspeha u ispitivanju – on se udvostručavao u razmacima od pet godina od 51. do 55. godine i nadalje. Udeo umrlih među onima koji nisu dovršili test bio je znatno veći: 17,5 naspram 4,5 odsto. Uzimajući u obzir starost, pol i zdravstveno stanje, naučnici su utvrdili da su pojedinci koji nisu završili test imali 84 posto povećan rizik od smrti od ma kojeg uzroka u sledećih deset godina!

Studija je utvrdila da su ispiotanici koji su pali na testu bili lošijeg zdravlja. Kod njih je dijabetes tipa 2 bio tri puta češći, češće su bili gojazni, češće su imali visok krvni pritisak, imali su više masnog tkiva u području trbuha i više bolesti kardiovaskularnog sistema. Mislim da je loša neaerobna kondicija obično povezana sa sedilačkim načinom života, ali ne uvek. Pozadina većine slučajeva je slabost, a dobro je poznato da je slabost snažno povezana s lošim kvalitetom života, s manje telesne aktivnosti, odnosno vežbanjem i tako dalje”, rekao je Araužo za IFLScience.

„Suština je loša fizička spremnost. Osim toga, podrazumeva se da je loša ravnoteža povezana s padovima. Stariji ljudi koji padaju izloženi su vrlo velikom riziku od teških preloma i drugih povezanih komplikacija. Ovo može igrati ulogu u z većoj smrtnosti”, dodao je brazilski naučnik.Takođe treba imati na umu da ljudi moraju redovno da održavaju ravnotežu na jednoj nozi, primerice kada izlaze iz automobila, penju se ili spuštaju stepenicama i tako dalje. Za onr koji nemaju tu sposobnost ili pritom osećaju strah, to je verovatno povezano s gubitkom autonomije i, posledično, manje vežbanja, što je začetak grudve snega.

U tekstu studije piše da su rezultati u skladu sa zapažanjima ranijih istraživanja. Naučnivi podsećaju da se provera ravnoteže koristi već više od 50 godina i da se najpre sprovodila među mladim, zdravim muškim i ženskim pripadnicima vojske. Studija, objavljena 2014. u časopisu International Journal of Stroke, otkrila je da je nemogućnost održavanja ravnoteže na jednoj nozi 20 sekundi ili duže povezana s povećanim rizikom od oštećenja malih krvnih sudova u mozgu i smanjenom sposobnošću shvatanja ideja. Autori, pored ostalog, navode jednu japansku studiju objavljenu 2015. u časopisu JAMDA, sprovedenu na 1.085 starijih učesnika od 65 do 89 godina, koja je pokazala da je vreme održavanja ravnoteže snažno povezano sa smrtnošću od svih uzroka. Studija objavljena 2021. u časopisu JAMA provedena na 5.816 muškaraca i žena starijih od 40 godina, koji su praćeni prosečno 12,5 godina, utvrdila je da su osobe s poremećajem ravnoteže imale 44% veći rizik od smrti od svih uzroka u poređenju sa onima koji su imali normalne rezultate.

No autori ističu da je u većini ranijih studija provera bila sprovedena tako što se merilo koliko sekundi osoba može održavati ravnotežu, s tim da je vreme bilo ograničeno na 30 ili 60 sekundi. Oni tumače da su takvi testovi prikladni za mlade, ali ne i za starije jer većina ispitanika starijih od 70 godina nije uspela proći test od 10 sekundi.Stoga naši rezultati ne samo da potvrđuju gore pomenute studije, već proširuju ta opažanja i čine ih praktičnim za rutinsku kliničku upotrebu”, pišu autori podsećajući da standardizirani testovi ravnoteže do sada nisu bili uključeni u zdravstvene preglede sredovečnih i starijih ljudi.

(Izvor Indeks)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar