Узимајући у обзир старост, пол и здравствено стање, научници су утврдили да су појединци који нису завршили тест имали 84 посто повећан ризик од смрти од ма којег узрока у следећих десет година!
Студија објављена у British Journal of Sports Medicine утврдила је да људи средњих и познијих година који не могу одржати равнотежу стојећи на једној нози дуже од 10 секунди имају готово двоструко веће шансе да умру у наредној деценији од оних који су у стању да издрже ову проверу. Већ су ранија истраживања то повезивала немогућност стајања на једној нози с већом вероватноћом од здравствених тегоба као што су мождани удари и деменција.
Иако су нова открића посматрачка и не успостављају узрочно-последичну везу, истраживачи, укључујући главног аутора Клаудија Жила Араужа из клинике за телесно вежбање Клинимекс у Рио де Жанеиру, кажу да би се тест равнотеже могао увести као стандард у здравственим прегледима старијих људи. У истраживање, које је трајало од 2008. до 2020, било је укључено више од 1.700 људи од 51 и 75 година који су били способни да стабилно ходју.
Сваки учесник требало је да одржи равнотежу стојећи дуже од 10 секунди на једној нози, а имао је право на три покушаја. Испитаници су босоноги стајали на чврстој равној површини левим или десним стопалом. Горњу страну другог стопала требало је да ослоние на лист ноге на коју су се ослањали. Руке су морали да држе уз тело, тек мало одмакнуте. Резултати су показали да је око петина провераваних пала на тесту, а током следеће деценије је 123 умрло од разних узрока. Од тих смртних случајева, 32 посто било је узроковано раком, 30 кардиоваскуларним болестима, 9 респираторним болестима, а 7 компликацијама с ковидом-19.
„Људи морају редовно да одржавају равнотежу на једној нози, примерице када излазе из аутомобила, пењу се или спуштају степеницама и тако даље. За оне који немају ту способност или притом осећају страх, то је вероватно повезано с губитком аутономије и, последично, мање вежбања, што је зачетак грудве снега”.
Тим је утврдио да је постојала јака корелација између старосне доби и неуспеха у испитивању – он се удвостручавао у размацима од пет година од 51. до 55. године и надаље. Удео умрлих међу онима који нису довршили тест био је знатно већи: 17,5 наспрам 4,5 одсто. Узимајући у обзир старост, пол и здравствено стање, научници су утврдили да су појединци који нису завршили тест имали 84 посто повећан ризик од смрти од ма којег узрока у следећих десет година!
Студија је утврдила да су испиотаници који су пали на тесту били лошијег здравља. Kод њих је дијабетес типа 2 био три пута чешћи, чешће су били гојазни, чешће су имали висок крвни притисак, имали су више масног ткива у подручју трбуха и више болести кардиоваскуларног система. „Мислим да је лоша неаеробна кондиција обично повезана са седилачким начином живота, али не увек. Позадина већине случајева је слабост, а добро је познато да је слабост снажно повезана с лошим квалитетом живота, с мање телесне активности, односно вежбaњем и тако даље”, рекао је Араужо за IFLScience.
„Суштина је лоша физичка спремност. Осим тога, подразумева се да је лоша равнотежа повезана с падовима. Старији људи који падају изложени су врло великом ризику од тешких прелома и других повезаних компликација. Ово може играти улогу у з већој смртности”, додао је бразилски научник. „Такође треба имати на уму да људи морају редовно да одржавају равнотежу на једној нози, примерице када излазе из аутомобила, пењу се или спуштају степеницама и тако даље. За онр који немају ту способност или притом осећају страх, то је вероватно повезано с губитком аутономије и, последично, мање вежбања, што је зачетак грудве снега.”
У тексту студије пише да су резултати у складу са запажањима ранијих истраживања. Научниви подсећају да се провера равнотеже користи већ више од 50 година и да се најпре спроводила међу младим, здравим мушким и женским припадницима војске. Студија, објављена 2014. у часопису International Journal of Stroke, открила је да је немогућност одржавања равнотеже на једној нози 20 секунди или дуже повезана с повећаним ризиком од оштећења малих крвних судова у мозгу и смањеном способношћу схватања идеја. Аутори, поред осталог, наводе једну јапанску студију објављену 2015. у часопису ЈАМDА, спроведену на 1.085 старијих учесника од 65 до 89 година, која је показала да је време одржавања равнотеже снажно повезано са смртношћу од свих узрока. Студија објављена 2021. у часопису ЈАМА проведена на 5.816 мушкараца и жена старијих од 40 година, који су праћени просечно 12,5 година, утврдила је да су особе с поремећајем равнотеже имале 44% већи ризик од смрти од свих узрока у поређењу са онима који су имали нормалне резултате.
Но аутори истичу да је у већини ранијих студија провера била спроведена тако што се мерило колико секунди особа може одржавати равнотежу, с тим да је време било ограничено на 30 или 60 секунди. Они тумаче да су такви тестови прикладни за младе, али не и за старије јер већина испитаника старијих од 70 година није успела проћи тест од 10 секунди. „Стога наши резултати не само да потврђују горе поменуте студије, већ проширују та опажања и чине их практичним за рутинску клиничку употребу”, пишу аутори подсећајући да стандардизирани тестови равнотеже до сада нису били укључени у здравствене прегледе средовечних и старијих људи.
(Извор Индекс)
