Резултати нове студије: Онечишћен ваздух може да утиче на плодност мушкараца.
Загађење ваздуха може да утиче на квалитет и способност сперматозоида да се крећу у правом смеру, показала је нова студија која је проучавала ејакулат више од 30.000 мушкараца у Kини. Истраживање је објављено недавно у часопису JAMA Networks, а указује на то, између осталог, да што је мања величина штетних честица у ваздуху, то је већа повезаност с лошим квалитетом сперматозоида. „Наши налази указују на то да ситније честице могу да буду снажније од већих у изазивању слабе покретљивости сперматозоида”, написали су аутори рада.
Подаци показују да су ефекти загађења израженији када се излагање догоди током сперматогенезе. То може да значи да честице утичу на сперму на генетском нивоу, према истраживачима, али то су само нагађања и потребно је још истраживања у овом подручју.
Истраживачи верују да ови налази истичу још један важан разлог за потребу смањења изложености загађеном ваздуху мушкараца у репродуктивном периоду живота. Истраживачи са Медицинског факултета Универзитета Тонгји у Шангају прегледали су податке о укупно 33.876 мушкараца из 340 кинеских градова, просечне старости од 34 године, с различитим степенима изложености загађеном ваздуху, а чије су жене затруднеле помоћу вештачке оплодње између јануара 2013. и децембра 2019.
Затим су тражили понављајуће узорке између квалитета сперматозоида у односу на то да ли су учесници били изложени количинама честица мањег пречника од 2,5 микрометра, између 2,5 и 10 микрометара и 10 микрометара, у различитим кључним тренуцима 90 дана пре посета болнице ради обављања оплодње. Да би утврдили квалитет сперматозоида, истраживачи су се усредсредили на факторе као што су број, концентрација и покретљивост сперматозоида.
Иако истраживачи нису могли да пронађу значајну везу између загађеног ваздуха и квалитета семене течности у смислу броја или концентрације сперматозоида, открили су да што је учесник више био изложен мањим честицама, то је нижа и прогресивна и укупна покретљивост сперматозоида. Прогресивна покретљивост сперматозоида је способност кретања сперматозоида унапред, док се укупна покретљивост сперматозоида једноставно односи на способност сперматозоида да се крећу уопште.
Тачније, када су изложени честицама мањег пречника од 2,5 микрометра, процењено је смањење покретљивости сперматозоида за 3,6 одсто, док је при излагању честицама пречника 10 микрометара било 2,44 одсто мање покретљивости сперматозвоида. То значи да је могуће да се у зависности од величини честица разликују и ефекти на квалитет сперматозоида. Подаци показују да су ефекти загађења израженији када се излагање догоди током сперматогенезе. То може да значи да честице утичу на сперму на генетском нивоу, према истраживачима, али то су само нагађања и потребно је још истраживања у овом подручју.
Истичући важност овог новог истраживања, Алан Пејси, професор са Универзитета Шефилд који није био укључен у истраживање, рекао је да „овај рад додаје базу доказа који указују на то да је веза стварна и импресиван је јер користи податке о квалитету сперматозоида од преко 30.000 мушкараца. Али чини се да је ниво пада покретљивости сперматозоида прилично ниска”, наглашавајући да корелација није узрочна. Напоменуо је да у раду нису дати подаци о морфологији, облику и величини сперматозоида због чега је немогуће утврдити да ли је загађење могло да буде одговорно за деформацију сперматозоида, па је због тога смањена њихова покретљивост или постоје неки други разлози.
Према Пејсијевим речима, важно је узети ове налазе са опрезом. Иако подаци упућују на то да загађење може да има негативан ефекат на покретљивост сперматозоида, још увек довољно информација да би се закључило да ли може уопштено да има значајан клинички ефекат и резултирати укупним смањењем способности мушкараца у подручјима високог загађења да постану очеви, пише The Guardian, преноси Н1 Загреб. Више сличних истраживања могло би да буде од помоћи у одговору на то питање у будућности.
(Извор Н1)
