Задивљен својим надмоћним умом и разумом, као Нарцис одразом властитог лица у зрцалу воде, човек и не слути да се сваком одбројаном годином неумитно приближава пресудној прекретници после које ни сам он, ни околни свет неће изгледати као до тада. Над човечанством се надвија судбинско питање: Хоће ли људи надмашити машине које ће сами створити или ће их оне заувек покорити?
И сама помисао на то, признаћете, изазива дубоку нелагоду! Али први усправљени створ на Земљи (занемаримо ли поједине човеколике мајмуне који се покаткад осове на две ноге), на највишем степенику незаустављиве еволуције, и даље сањари да ће га надолазећи научнотехнолошки цунами мимоићи, да је неприкосновено недостижан.
Зашто би, уосталом, био обдарен толико загонетним и моћним мозгом?
Једни малтене најављују тачан
датум када ће вештачка надићи
природну интелигенцију, други
позивају на опрез у предвиђању.
Међу научницима који су се посветили трагању за одговором искристалисала су се два, једино у коначном исходу, опречна мишљења. Једни малтене најављују тачан датум када ће вештачка надићи природну интелигенцију, други позивају на опрез у предвиђању. Којима више веровати?
Још 1958. прослављени пољски математичар Станислав Улам, у разговору с Џоном фон Нојманом, предсказао је да су убрзавајући корак и промене весници наиласка својеврсног јединственог преокрета у историји људске расе после којег се човеково постојање, какво познајемо, неће наставити. Две и по деценије касније Џералд Хокинс препознао је пет крупних искорака у људском бивствовању, наговестивши да ће последњи стићи 2021. и да ће трајати до 2053.
Крајем седамдесетих Алвин Тофлер, Данијел Бел и Џон Незбит описали су надолазеће послеиндустријско друштво у којем ће информације и услуге истиснути индустрију и робу, а Луис Морган, Лесли Вајт и Герхард Ленски проповедали су да ће технолошко усавршавање у томе имати кључну улогу. Лесли Вајт је, поврг свега, смислио формулу према којој култура напредује, уколико се количина зауздане енергије по становнику сваке године повећа.
Руски астроном Николај Кардашев отишао је знатно даље, сачинивши необичну лествицу која напредне цивилизације разврстава према количини утрошене енергије матичне звезде или галаксије!
Крај људског доба
То је постао особито омиљени предмет расправе након есеја Реја Керзвејла из 2001. „Закон убрзавајућег прираштаја”, у којем је он продужио мисаоно путовање стопама Гордона Мура (Муров закон) предсказујући експоненцијални технолошки раст из године у годину. Поједностављено речено, у једној години брзина или снага се удвоструче, и то удвостручење се следеће удвостручи и такорећи унедоглед.
Већ за неколико деценија
машинска интелигенција
надмашиће људску!
Кад год је технологија досегла некакво ограничење, смишљена је нова која га је превазишла. Такви скокови биће све чешћи, у све краћим временским размацима, доводећи до бржих и дубљих преокрета који оличавају раскид са људском историјом.
Истински технолошки преврат, назван сингуларност (у слободном преводу: јединственост) требало би да се догоди 2045. године. У 21. веку човечанство ће искусити толико свеобухватне и темељене промене да ће изгледати као да је за тих стотину узнапредовало 20.000 година! Већ за неколико деценија машинска интелигенција надмашиће људску!
Позивајући се на еволуцију живота, Реј Керзвејл је утврдио да су се нови облици све брже развијали у све краћим раздобљима, што је на крају уродило појавом човека.
Футуролози износе разноверсне претпоставке у вези са опсегом, брзином, узроком и природом. Једна школа окупља се око Вернора Винџа који у својим списима испитује „експлозију интелигенције”, предочава да ће – уколико се вештачка изједначи са људском – убрзо бити у стању да саму себе оснажује повећавајући властиту делотворност и да ће, напослетку, премашити природни разум.
Осамдесетих година он је дотично збивање назвао – јединственост, доказајући да ће се преврат десити на таласу јаке вештачке интелигенције или веома усавршених технолошких помагала, као што је повезивање мозга и рачунара.
Две интелигенције (Википедија)
Друга школа коју увелико разглашава Реј Керзвејл подвлачи да технолошки напредак прати кривуљу (образац) убрзаног (експоненцијалног или, чак, суперекспоненцијалног) раста, што указује на веома брзе промене у 21. веку и ступање на позорницу јединствености 2045. године. Он разматра долазак надљудске интелигенције као део свеобухватног и свепрожимајућег кретања (тренда) у човековим технолошким побољшањима, у светлу Мурових начела о микропроцесорима.
Своје виђење је крстио законом убрзавајућег приноса или повраћаја који, насупрот хиперболичној функцији, никада неће достићи истинску математичку сингуларност.
Духове је озбиљно усталасао Вернор Винџ чланком у јануарском броју магазина „Омни” из 1983. године, објединивши деценију доцније своја промишљања у чувеном есеју „Долазећа технолошка јединственост”, у којем се појавио често помињани исказ: „За 30 година имаћемо технолошку моћ да створимо надљудску интелигенцију. Убрзо после тога окончаће се људско доба”. И од тада ће се напредак увелико убрзати, захваљујући повратној спрези или петљи самопобољшавања интелигенције.
Бесконачна сечива
Већина предложених начина достизања послељудске интелигенције разврстава се на два преовлађујућа: појачавање људских мозгова и вештачки разум.
Ник Бостром предочава да ће
човек заувек ишчезнути правећи
прво суперинтелигентно биће.
У штиву „Зашто вештачка интелигенција” Робин Хенсон сумња у знатно ојачање људске, истичући да је једини исход – вештачка. Појединци, пак, нагађају да ли је она у сагласју са људским преживљавањем и благостањем, док Хјуго де Герис страхује да ће искоренити људски род, да ће људи бити немоћни да је обуздају!
Други приступи осветлили су искушења која доносе молекулска нанотехнологија и генетичко инжењерство, што је још 2000. у својем члнаку „Зашто нисмо потребни будућности” образложио Бил Џој. А Ник Бостром у есеју из 2002. предочава да ће човек заувек ишчезнути правећи прво суперинтелигентно биће, јер га оборужава умним предностима.
Листа изјашњавања „за” и „против” ни изблиза није закључена, из дана у дан се продужује, а то увелико поткрепљује оцену и процену да је људски род, вероватно, суочен с најкрупнијом философско-научно-технолошким изазовом од свог постања.
Познати магазин „Економист” се свему томе малчице подругнуо написавши свјевремено да ће ово стремљење бесконачно повећати број сечива на бријачима за једнократну употребу до 2015. године!
