Zvuči čudnovato, ali je moguće, čak je i opasno po život. Tu se krije objašnjenje zašto su pojedini maratonci umirali posle trčanja.
Pijte samo kada ste žedni
Osam čaša dnevno – malo ili mnogo? Zavisi od onoga ko pije, a on mora da osluškuje svoje telo ili, bolje reći, svoje grlo. A šta mora da se popije? Obična pijaća voda.
Na Univerzitetu Monaš (Australija) prvi put su pokazali kada ni gutljaj više ne može da se proguta. Naravno, svako od nas ima drugačiju potrebu za ovom tekućinom.
Dakle, ne slušajte nikakve preporuke za (ne)mršavljenje, nalivajte se samo kada ste žedni. Dobra vest jeste da možete popiti i osam čaša, kako su neki savetovali, i da vam neće škoditi. Pojedincima je i manje od toga sasvim dovoljno. Kako znamo kada da se zaustavimo?
Suvišno ispijanje izaziva nevolje, čak dovodi do opijanja vodom ili, stručno kazano, hiponatremije. Zamislite da kažete za nekoga da se opio vodom?! U tom slučaju iznos natrijuma u krvi se neprirodno smanji, što uzrokuje svakovrsne nevolje – od tromosti (letargija) preko mučnine do duboke nesvesti i, čak, do smrti.
Ali sve do sada nije se shvatalo kako ljudsko telo s tim izlazi na kraj i da li postoji snažan odziv da se prestane s nalivanjem. U ogledu je od 20 dobrovoljaca zahtevano da objasne koliko su se naprezali gutajući vodu u dva slučaja: posle vežbanja kada su bili žedni i nakon nagovora da popiju što više.
Uočeno je da su učesnici bili izloženi trostruko većem naprezanju kada su ispili mnogo vode, što znači da telo samo određuje koliko se ove tečnosti može naliti čineći to suviše napornim. Dakle, prekoračili su granicu neke vrste otpora kada su refleksi za gutanje bili osujećeni.
Istovremeno je sniman mozak (funkcionalna magnetna rezonancija, fMRI) pre unošenja i nakon unošenja tečnosti u oba slučaja. U opijanju vodom levo predčeono područje bilo je znatno više uznemireno, a to potvrđuje da je čeoni deo (frontal cortex) utišao reflekse koji sprečavaju preterano pijenje. I zato su ispitanici progutali onoliko koliko su istraživači tražili.
Uprkos ograničenju da je sprovedeno na malom uzorku, ovo istraživanje daje prve nagoveštaje kako ljudsko telo nadzire unos tečnosti. Setimo se da su pojedini maratonci umirali zato što im je savetovano da popiju što više tekućine posle trčanja.
