ДАРВИНОВА НИТ

СРПСКО ДНК ПРАПОРЕКЛО

Ношња с Космета (Википедија).

Шаљете гене на анализу и стижу резултати – ваша прабаба је из истог села као и прабаба Барака Обаме. Научница Лена Аризановић је за РТС објаснила како се испитује прапорекло.

Милица Милосављевић

Млади ултрадесничар из Немачке, јаких антисемитских уверења, плаче. Сазнао је да његов пра пра деда потиче са територије данашњег Израела и да има јеврејскe генe. Његов свет се у том тренутку руши пред камерама једне стране медијске куће. И све то прате гледаоци широм света јер је снимак објављен на „Фејсбуку”. Болна гримаса шири се лицем и крећу питања „Како, зашто”.

На трагу ових питања, одговоре смо потражили у Србији и сазнали да се овакве генетске анализе спроводе и код нас. Испоставило се да су Срби веома заинтересовани за то. Једни из жеље да сазнају имају ли везе са Немањићима, други да ли можда имају право на круну.

Мастер биохемичарка и ДНК аналитичарка, Лена Аризановић, испричала нам је да су и њене колеге из лабораторије урадиле анализу прапорекла. Један њен колега прилично се, каже, изненадио када су стигли резултати, премда не толико као млади Немац. Сазнао је да има прапретке у Бенину. Друге је, пак, сачекала мање егзотична информација – преци из северне Русије, Украјине, Персије.

Процедура испитивања почиње узимањем бриса са унутрашње стране образа. Аризановићева објашњава да се порекло може пратити по очевој мушкој линији, када се анализира Y хромозом, или по мајчиној женској линији, када се анализира митохондријална ДНК.

„Међутим, оваквим тестовима не можемо анализирати женску линију на очевој страни и мушку линију са мајчине стране, а њихов генетички материјал исто носимо и преносимо даље. Битно је напоменути и да генетичка анализа прапорекла не може дати одговоре на сва питања, али може и јесте битaн делић у слагалици прапорекла. Комплетна слика се добија када се овакви резултати анализирају и са становишта историје, антропологије, демографије и других наука”, објашњава Аризановићева.

Сви мушки припадници једне непрекинуте лозе имају исту генетску компоненту – Y хромозом се непромењен преноси са оца на синове и тако кроз генерације.

Најзаступљеније хаплогрупе у Европи

Хаплогрупе праве се на основу међусобних
сличности припадника групе и заједничких
разлика које носе у односу на друге групе.
Оригинално је популација подељена на 20
хаплогрупа (по Y хромозому), које су
обележене словима од А до Т по хронолошком
редоследу. Ове групе се даље гранају
на мање подгрупе, које добијају своје бројеве
(пример је И-2 хаплогрупа), а даље
подгрупе и одговарајуће слово (И2а нпр).

Анализом Y хромозома може се ићи и два и по века уназад, у време када је Србија још била под Отоманском империјом а мали Ђорђе Петровић правио своје прве кораке, не слутећи да ће га за коју деценију Турци назвати Карађорђе. „Када се утврди ДНК профил Y хромозома, који се зове Y хаплотип, врши се поређење са отвореном базом на интеренту. Потпуно поклапање указује на сродника по мушкој линији за кога можда нисте ни знали да постоји”, наводи Аризановићева.

ДНК људи са нашег простора најчешће припада хаплогрупама И-2а (већи део Балкана), Р-1а (источна Европа и Русија) и Е-1б1б (најраспрострањенија у северној Африци и на Косову). То је, како каже Аризановићева, у складу са историјским контекстом.

Међутим, Аризановићева напомиње да не значи да можемо да кажемо да се генетички нпр. Срби и Турци подударају јер националност није генетичка, већ социолошка категорија. Испитивањем прапорекла може да се истражи да ли су људи истог презимена истог порекла и да су у сродству, односно да имају заједничког претка.

„Некада на тај начин потврдимо да две породице које живе у различитим регијама, а имају исто презиме и чак славе исту славу, заиста имају и заједничког претка, а некада то и није случај. Код праћења порекла по мушкој линији треба имати на уму да је основна претпоставка да није дошло до прекидања мушке лозе и уметања неког другог Y хромозома”, објашњава Аризановићева.

Радозналост и интересантна породична предања или, пак, потпуни недостатак таквих информација у породичној историји главни су мотиви због којих су људи у Србији испитивали прапорекло. Неки од њих нашли су прапретка, чак, у Аргентини.

„Неретко то буде и жеља за изградњом породичног стабла, а обраћају нам се и људи који истражују у овој области и резултате анализе објављују у својим књигама. Врло често људи желе да провере и да ли су са неком другом породицом у сродству по мушкој линији”, напомиње Аризановићева.

Резултати овакве анализе често могу да разбију или потврде неке српске митове – да су некима од нас Руси заиста браћа или да је неком од отоманских султана Српкиња била баба.

(Извор РТС)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар