Најновије истраживање, уз коришћење вештачке интелигенције, први пут показује да да пол одређује како мислимо и понашамо се.
Питање да ли су мушки и женски мозак различити показало се контроверзним, а већина научника је тврдила да је друштво – а не биологија – оно што доводи до разлика. Никада није постојао поуздан доказ о разлици у активности у мозгу мушкараца и жена, али на Универзитету Станфорд је показано да је могуће разликовати полове на основу активности у областима такозваних „врућих тачака” у мозгу. Оне укључују „мрежу подразумеваног режима”, област мозга за коју се сматра да је неуролошки центар сопства, и важна је у интроспекцији и тумачењу личних сећања.
Умешан је и лимбички систем, који помаже у регулисању емоција, памћењу и сексуалној стимулацији, као и стриатум, који је важан у стварању навика и награђивању. (Стриатум координира више аспеката когниције, укључујући и моторичко и акционо планирање, доношење одлука, мотивацију, појачање и перцепцију награде). Стручњаци кажу да разлике у мозгу могу утицати на то како мушкарци и жене виде себе, како комуницирају са другим људима и како се присећају прошлих искустава.
„Ово је веома јак доказ да је пол чврста детерминанта организације људског мозга”, наводи др Винод Менон, професор психијатрије и бихејвиоралних наука на Универзитету Станфорд. „Наши налази указују да разлике у обрасцима мождане активности у овим кључним регионима мозга доприносе полно специфичним варијацијама у когнитивном функционисању.” Међутим, додао је да су потребна даља истраживања да би се у потпуности разумеле импликације налаза.
Добро је познато да мушки и женски хромозоми ослобађају хормоне специфичне за пол, посебно у раном развоју, пубертету и у току старења. Такође постоје значајне разлике у понашању жена и мушкараца у стварном свету. Жене су обично боље у разумевању прочитаног и способности писања у просеку и имају добро дугорочно памћење. Насупрот томе, чини се да мушкарци имају јачу визуелну и просторну свест и бољу радну меморију.
Ипак, научници су дуго настојали да уоче ове разлике у неуронској активности, с обзиром на то да је структура мозга иста и код мушкараца и код жена. За истраживање, тим научника је користио „објашњавачку вештачку интелигенцију“ – врсту компјутерског учења која може да прође кроз огромне количине података како би објаснила зашто се неки ефекат дешава. У модел су уношени снимци магнетне резонанце мозга и назначено је да ли гледа женски или мушки. Временом је неуронска мрежа почела да издваја суптилне разлике између два пола које су људима промакле. Када су истраживачи тестирали модел вештачке интелигенције на око 1.500 других снимака скенираног мозга, могао је да препозна да ли је у питању мушки или женски мозак са 90 одсто успешности.
Вештачка интелигенција открила разлику
Др Ђина Рипон, професор емеритус когнитивних процеса у Центру за мозак „Астон”, и ауторка књиге Родно заснован мозак, тврди да је друштво криво за разлике које се запажају у мозгу код мушкараца и жена. „Заиста је интригантно питање да ли су оне области мозга које најпоузданије разликују полове кључни делови друштвеног мозга”, пита се професорка Рипон, коментаришући студију истраживача са Станфорда.
„Кључно питање јесте да ли су ове разлике специфичне за пол производ биолошких утицаја или родних искустава која мењају мозак. Или обоје. Да ли заиста гледамо на полне разлике? Или родне разлике?”, пита дотична професорка. „Или признајемо да су скоро сви фактори који обликују мозак динамички испреплетани производи и полних и родних утицаја, да ли гледамо на оно што би требало назвати полном/родним разликама?”
Стручњаци се надају да би проналажење разлика између мушког и женског мозга могло бити пресудно у борби против неуролошких или психијатријских стања која различито утичу на жене и мушкарце. На пример, жене имају двоструко веће шансе да доживе клиничку депресију од мушкараца, док су мушкарци у већој опасности од зависности од дрога и алкохола и дислексије. Подручја мозга откривена у студији често су повезана са неуролошким обољењима.
„Кључна мотивација за ову студију је да пол игра кључну улогу у развоју људског мозга, у старењу и у манифестацији психијатријских и неуролошких поремећаја”, напомиње др Менон. „Идентификовање доследних и поновљивих полних разлика у здравом мозгу одраслих је критичан корак ка дубљем разумевању рањивости специфичних за пол у психијатријским и неуролошким поремећајима.”
Истраживачи сматрају да би модели вештачке интелигенције могли да одговоре и на друга важна питања о повезивању мозга, когнитивним способностима или понашању и да ће те резултате и процедуре учинити јавно доступним свим истраживачима. Налази су објављени у Зборнику Националне академије наука. (Proceedings of the National Academy of Sciences/PNAS)
(РТС)
