Живела је у Африци пре око 120.000 година и њени гени се налазе у сваком од нас, каже научник Института за општу генетику „Вавилов” Руске академије наука Константин Крутовски и додаје да је то митохондријска Ева – мајка свих потоњих мајки.
Митохондријска Ева је условно молекуларно-биолошки појам, који означава жену која је је најстарији предак савременог човека (Homo sapiens). Управо су од ње људи наследили један од два типа генома – митохондријални. Људи имају два типа генома – једарски и митохондријски. Први се налази у једру ћелије и у процесу формирања полних ћелија врши се комбинација и редукција; потомци добијају половину гена од оца, а половину од мајке. Други геном се налази у митохондријама и он потомцима преноси гене мајке.
„Митохондрије су унутрашњи делови ћелије који имају елипсоидну структуру. Окружени су протеинско-липидном мембраном која плива у цитоплазми и зову се и органеле. Свака митохондрија има своју ДНК. Геном митохондрије је величине око 16.560 нуклеотида, што је за 181.000 пута мање од генома једра који садржи три милијарди нуклеотида. У митохондријском геному се налази 37 гена, укључујући неколико веома важних који су одговорни за метаболизам. Ако дође до поремећаја у овом геному настају озбиљне наследне болести коју ће мајка пренети. Међутим, за разлику од једарског генома, који има само једну копију, митохондријски има много копија, јер у ћелији не постоји једна митохондрија, већ неколико стотина, чак и хиљада. У случају да се мутација догодила у једној органели, онда се то компензује другим, али ове мутације нису толико опасне као мутације у ДНК једра”, објаснио је професор Крутовски.
Константин Крутовски
„Прамајка целокупног човечанства је пре
120.000 година живела у источној Африци. Међутим, то не значи да је она била једина
особа или да је била једини представник тог времена. Она представља само хипотетичког заједничког претка чији су се гени преносили
преко мајке до савременог човека.”
Главна функција тих органела је у синтези ATF – аденозинтрифосфата који се користи у ћелијама у својству основног извора хемијске енергије. „За разлику од једрске ДНК, од које половину добијамо од мајки, а другу од оца приликом оплођења јајне ћелије, митохондријски гени у ћелијској структури, органели, преносе се само потомцима мајке. Када се језгро сперматозоида споји с језгром јајне ћелије, око језгра се налазе митохондрије и оне се од мајке преносе на бебу”, додао је руски генетичар.
У митохондријској ДНК се налазе искључиво гени мајке, зато се те митохондрије у нашим ћелијама наслеђују по мајчинској линији све од првог претка митохондријске Еве. Постоје методе филогенетске анализе које се користе за одређене еволуционарне односе међу организмима. То се може схематски приказати и зове се филогенетско стабло.
„Митохондријска ДНК, а и било која друга, мутира и што је већи временски простор међу покољењима, све је већи број мутација. Анализирајући јединке различитог географског, етничког и расног порекла, генетичари су изградили филогенетско дрво које одражава време дивергенције потомака од заједничког претка – мајке. Посматрањем се може видети матично филогенетско дрво које изгледа као обрнуто породично стабло. На њему се може видети да смо сви у сродству и да имамо заједничког мајчинског претка у Африци. Тај предак се зове митохондријска Ева”, нагласио је Константин Крутовски.
Према научним подацима, савремен човек се појавио управо у Африци пре око 200.000 година и ширио се даље преко Азије и Европе по целом свету у протеклих 70.000-100.000 година. „Већи део миграције Homo sapiensa по свету се догодио у таласима у минулих 50.000-60.000 година, али су прве миграције из Африке биле раније, пре око 70.000-100.000 година. Преко Беринговог мореуза је пре 15.000-20.000 година почела да се настањује Северна Америка, а онда и Јужна Америка пре 10.000-15.000 година. Прамајка целокупног човечанства је пре 120.000 година живела у источној Африци. Међутим, то не значи да је она била једина особа или да је била једини представник тог времена. Она представља само хипотетичког заједничког претка чији су се гени преносили преко мајке до савременог човека”, закључио је руски генетичар.
(Илустрација Depositphotos/Efks)
(Спутњик)
