Свечана скупштина одржава се у среду (26. септембар) у 12 сати у свечаној дворани Грађевинског факултета у Београду.
Академија инжењерских наука Србије у среду (12 сати) обележава двадесет година свечаном скупштином у свечаној сали Грађевинског факултета у Београду (Булевар краља Александра 73). Наугледније научно друштво у нас, после Српске академије наука и уметности, улази у своју трећу деценију постојања без крова над главом и без сталне адресе! Своје бројне скупове организује управо на Грађевинском, а седиште има на Машинском факултету. Да ли је сазрело време да добије своје стално боравиште?
Знамење АИНС-а
Основана је 15. јанауара 1998. под именом Инжењерска академија Југославије (ИАЈ) или Србије и Црне Горе, ако ћемо искрено, јер су се остале републике увелико раздружиле од истоимене државе. Наиме, на поменутој скупштини Савеза инжењера и техничара Југославије (СИТЈ) установљена је као посебна јединица. У матичној комисији за утемељење налазили су се истакнути научници и стручњаци инжењерског усмерења: проф. др Момир Ђуровић, проф. др Радомир Симић (једини живи оснивач данас), проф. др Боривоје Мишковић, проф. др Јован Тодоровић, академик Миомир Вукобратовић, проф. др Димитрије Тјапкин, др Милан Митровић и проф. др Владимир Трифуновић.
Скуп еминентних инжењера и научника
представља у Србији јединствен „форум знања
и искуства” у свим областима инжењерства.
За првог председника изабран је академик Миомир Вукобратовић, светски признато и познато име у роботици, а за потпредседника проф. др Момир Ђуровић. Већ тада су успостављена четири одељења (машинске науке, електротехничке науке, грађевинскe и рударскe наукe и технолошкe и металуршкe науке). Касније су придодата још два. Секретаро су постали: проф. др Јован Тодоровић, проф. др Димитрије Тјапкин, проф. др Миле Ивковић и Милан Митровић, а генерални секретар је постао Миодраг Секуловић.
Сада Академија инжењерских наука Србије има (АИНС) 119 редовних (међу којима су и чланови САНУ), 77 дописних, седам почасних и 69 иностраних чланова, изабраниних у „чланство по високим научним и стручним критеријумима, тајним гласањем”, аутори великог броја научних и стручних радова, пројеката, патената и других облика техничких и научних решења публикованих и признатих у земљи и иностранству.
Здање Грађевинског факултета (Википедија)
Речени скуп еминентних инжењера и научника представља у Србији јединствен „форум знања и искуства” мултидисциплинарног карактера у свим областима инжењерства, са остварењима која надалеко превазилазе друге појединачне научне, инжењерске и сличне институције. Дотични часници делају у шест одељења: биотехничке, грађевинске, електротехничке, машинске, рударско-геолошке и технолошке, металуршке и науке о материјалима. Остим тога, окупљају се у међуодељенске одборе који се баве одређеним мултидисциплинарним питањима општег или заједничког значаја: за националне технолошке платформе Србије, за енергетику, за међународну сарадњу, за образовање, за храну и за публикације.
На предстојећој свечаној скупштини уприличиће се, омаж првом председику академику Миомиру Вукобратовићу, подсетиће се како је Академија инжењерских наука основана (академик Радомир Симић), доделиће се захвалнице заслужним члановима и организацијама и уручиће се дипломе новоизабраним члановима АИНС-а.
Академијом инжењерских наука Србије председава проф. др Бранко Ковачебић , а генерални секретар је проф. др Милољуб Смиљанић.
Вук Живковић
