Научници сматрају да су данашње тропске кишне шуме на подручју Амазоније настале након огромног удара астероида за којег се мислило да је одговоран за крај ере диносаура. Пре него што је астероид погодио полуоток Јукатан у данашњем Мексику, кишне шуме на подручју Јужне Америке састојале су се од знатно другачијег биља и нису биле богате разним цветајућим биљкама као што је то случај данас.
„Да се вратите дан пре пада метеорита, шуме би имале отворене крошње с пуно папрати, много четињара и диносаура. Шума какву видимо данас продукт је једног догађаја пре 66 милиона година”, рекао је палеоботаничар Карлос Харамиљо из Smithsonian Tropical Research Institute. Он и колеге су анализирали десетине хиљада узорака фосилизованог полена и лишћа пронађених на северу Јужне Америке који датирају или из периода креде непосредно прије удара астероида или непосредно након удара, из епохе палеоцена.
Открили су да се биљна разноликост смањила за 45 посто након удара и да јој је требало отприлике 6 милиона година да се опорави. Остаци угриза инсеката на фосилизованим листовима показали су да је након удара астероида дошло и до смањења разноликости инсекта, пише New Scientist. Kишне шуме Јужне Америке промијениле су се након те катастрофе. Нестало је већине четињара и папрати, а појавиле су се цвјетајуће биљке зване скривеносемењаче. Шуме је убрзо прекрила густа крошња која је допуштала само малом делу светлости да допре до тла.
Харамило и сарадници сматрају да постоји неколико разлога зашто је астероид могао проузроковати овако велику промену. Kао прво, удар је вероватно усмртио већину великих диносаура биљоједа који су се хранили биљкама с нижих шума. Осим тога је пепео, који је неко време прекрио небо, вероватно је касније послужио као ђубриво, стварајући тло богато хранљивим материјама које је погодовало брзорастућим скривеносемењачама.
„Нама се свиђа како су ствари испале, волимо ову неверојатно разнолику, структурно сложену шуму. Но сада пак гледамо масовно изумирање које узрокују људи, а које опет мења читаве екосистеме”, казала је палеоботаничарка и палеоеколошкиња Бони Џејкобс са Southern Methodist University у Тексасу. „Углавном, мада се нама свиђају крајњи резултат и изглед кишне шуме, они се ни би свиђали свим оним животињама које су биле живе у креди”, додала је она. Истраживање под називом Extinction at the end-Cretaceous and the origin of modern Neotropical rainforests објављено је у часопису Science.
(Извор Индекс)
