АМАЗОН У СВАЧИЈОЈ ГЛАВИ

ЧОВЕК БЕЗ БУДУЋНОСТИ 3

 Станко Стојиљковић

ВЕЛИКА КОСМИЧКА СЕОБА

Неће се много тога збити у следећих стотину година, закључује Стивен Хокинг, али крајем овог миленијума, ако га доживимо, разлика у односу на „Звездане стазе” биће темељна.

Гордон Мур

Вештачки мозак

Може ли човек да направи нови и замени стари мозак? Исти онакав какав му природа подарила, увећавајући га и усавршавајући у протеклих петнаест или пет милиона година.
Антички Грци су замишљали да је мека и тајновита твар у лобањи седиште душе, наметнувши строгу забрану да мозак ма које животиње заврши у човековом тањиру. Како би се избечили да виде српске сладокусце који уживају мљацкајући поховани?

Сада смо на прагу нове ере у којој ћемо бити кадри да повећавамо сложеност нашег унутрашњег архива, ДНК, без обавезе да чекамо на споре процесе биолошке еволуције. Није било значајније промене људске ДНК минулих 100.000 година, али врло је вероватно да ћемо бити у прилици да је потпуно преустројимо у миленијуму у који смо закорачили.
На известан начин, људска раса би требало да унапреди своје менталне и физичке одлике како би се успешно носила са све сложенијим светом око себе и суочила се са новим изазовима какво је путовање кроз свемир. Људи би требало да повећају властиту биолошку сложеност, ако желе да биолошки системи задрже преимућство у односу на електронске.
Рачунари подлежу Муровом закону; посреди је експоненцијални раст који не може да траје у недоглед. Он ће се, вероватно, наставити све док машине не стекну сложеност сличну оној коју има људски мозак. Неки сматрају да никада неће моћи да имају истинску интелигенцију, а Стивену Хокингу се чини да – ако веома сложени хемијски молекули дејствују тако у људима да ови буду интелигентни – онда подједнако сложена електронска кола могу да омогуће рачунарима да се понашају интелигентно. Уколико су интелигентни, по свој прилици били би у стању да пројектују рачунаре још веће сложености и интелигенције.
Хоће ли се повећавање биолошке и електронске сложености наставити заувек или маићи на неку непремостиву природну границу?

Ограничавајући мозак

У биолошком погледу, људску интелигенцију је до сада ограничавала величина мозга који би требало да прође кроз канал приликом порођаја. За стотинак година, највероватније, бебе ће се гајити изван људског тела. Коначно повећање величине људског мозга генетичким инжењерством суочиће се с неповољном околношћу да су телесни хемијски гласници преко којих се одвија наша ментална активност сразмерно спори. Повећање сложености ићи ће на уштрб брзине; можемо да будемо брзи у менталном реаговању или веома интелигентни, али не и једно и друго.
У следећих стотину година, предвиђа Стивен Хокинг, људи ће се најпре раширити по планетама Сунчевог система, а онда и околних звезда. Ванземаљски живот који ће, можда, срести биће по свој прилици знатно примитивнији или знатно развијенији. Ако је развијенији, због чега се онда није раширио нашом галаксијом и посетио Земљу? Уколико су ванземаљци били овде, то је требало да буде очигледно. Како се може објаснити одсуство ванземаљских посетилаца?
Могуће је да у космосу постоји развијена раса свесна нашег постојања, али нас пушта да се кувамо у властитој примитивној каши. Тешко, међутим, да би она била толико увиђавна према нижем облику живота: ко од нас мари за то да ли ћемо згазити неког инсекта или глисту? Разложније објашњење је да постоји сасвим мала вероватноћа појаве живота на другим планетама, а и појаве интелигенције. Будући да за себе тврдимо да смо интелигентни, склони смо томе да интелигенцију видимо као неумитну последицу еволуције.
Није, наиме, јасно да ли интелигенција има вредност од значаја по опстанак. Бактеријама је сасвим добро и без интелигенције и наџивеће нас ако наша назови интелигенција доведе до тога да уништимо сами себе у нуклеарном рату.
Могуће је стога да ћемо приликом истраживања наше галаксије наићи на примитиван живот, али је невероватно да ћемо затећи бића слична нама, опрезан је Стивен Хокинг, наговештавајући да ћемо бити сами, али да ће нам се зато брзо повећавати биолошка или електронска сложеност. Неће се много тога збити у следећих стотину година, колико се највише са поузданошћу можемо упустити у предвиђања, закључује Стивен Хокинг, али крајем овог миленијума, ако га доживимо, разлика у односу на „Звездане стазе” биће темељна.

Дигитално пророчанство

Навршило се малтене пола века од „дигиталног пророчанства” Гордона Мура да ће се сваких 18 месеци удвостручавати број транзистора у чиповима. Размишљање се, најпре, тицало следећих десет година, а касније се уврежило под именом Муров закон.
Свако ново интегрисано коло (група повезаних транзистора, диода и кола на комадићу силицијума) има двоструко већу моћ од претходног, а двоструко снажнији микропроцесори појављивали су се у размацима од 18 до 24 месеца. Рачунарска снага рaсла је експоненцијално, што су многи назвали дигиталном револуцијом, иако имамо посла, у суштини, са еволуцијом (или побољшањем) својстава нечега.
Истинска дигитална револуција одиграла се 1947. када су тројица истраживача из „Белових лабораторија”, Џон Бардин, Волтер Бретејн и Виљем Шокли, осмислили први транзистор – „срце и душу” сваког потоњег микропроцесора. У долазећим годинама полупроводничка индустрија је на волшебан, а уверљив начин испуњавала ово пророчанство дигиталног доба, често подвргавано сумњи и провери.
Испало је, у протеклим деценијама, да се прилично слободно предсказање Гордона Мура увелико показало тачним: минулих деценија чиповима се повећавала моћ, а цене су падале. Постоји ли граница преко које није могуће ићи даље?
Наиме, густина чипа по јединици површине у транзисторима удвостручује се, приближно, сваке три и по године, а пошто су димензије све мање, предвиђа се да ће нове генерације бити на нанометарским (милионити делић милиметра) скалама. До 2012. достићи ће 50 нанометара, а на тако великим густинама „паковања” и малим димензијама прегревање чипова искрсава као непремостива препрека. Има ли излаза?

Чак 500.000 пута већа

Веровали или не, за три деценије рачунари су повећали моћ израчунавања (брзину) више од 500.000 пута! Данас је најбржи на свету амерички, „секвоја”, запослен у Националној лабораторији Лоренс Ливермор, са ознаком ИБМ-а. Он обави 16,32 петафлопса (1015) операција с покретним зарезом у секунди, а за то утроши 7.890 киловата електричне енергије.
Први суперрачунар, „креј-1” састављен је 1976. у Националној лабораторији Лос Аламос. Обављао је 80 милиона операција у секунди или 80 мегафлопса. (Рачунарска снага исказује се у флопсима или операцијама с покретним зарезом у секунди).

Атом или електрон

Обећавајући нанотехнолошки поступци који се увелико изучавају, на исти начин подлежу законима физике. За сада је „последња станица”, атом или електрон (један бит информације) и сама, донекле, порозна: у квантним рачунарима свака честица (или делић) може се натерати да памти у сваком од квантних стања (или обртаја), што вишеструко увећава моћ утискивања података!
Ту је крај: кваркове као најсићушније чиниоце атоме још нико није разбио, а и не сања да је то у скорој будућности изводљиво.

Компјутер планета

За неколико деценија, међутим, правиће се суперрачунари од једног зетафлопса, а то је трилијарда операција у секунди (1021 флопса). Недавно је 30 врхунских умова, окупљених у Новом Мексику, исказало такво смело предвиђање. Експонецијални раст брзине израчунавања убрзаће се више него икад!
„Никад не реци никад!” – довикују футуристи који су у својим маштаријама смислили свакојаке чудесне сраве и направе. Сада удахните мало ваздуха! Будући суперрачунари или компјутронијуми достизаће величину веће планете или замишљене лопте са полупречником од 150 милиона километара.

У следећем броју: Надљудска интелигенција