AMAZON U SVAČIJOJ GLAVI

ČOVEK BEZ BUDUĆNOSTI 2

Stanko Stojiljković

ZAGONETKA „SIVE MASE”

To se zbilo kudikamo brže u ljudskom nego u majmunskom svetu. Točak evolucije nije zaustavljen: nadmetanje za veće mozgove nastavlja se i u naše vreme.

Stiven Hoking

Čovekov mozak

Može li čovek da napravi novi i zameni stari mozak? Isti onakav kakav mu priroda podarila, uvećavajući ga i usavršavajući u proteklih petnaest ili pet miliona godina.
Antički Grci su zamišljali da je meka i tajnovita tvar u lobanji sedište duše, nametnuvši strogu zabranu da mozak ma koje životinje završi u čovekovom tanjiru. Kako bi se izbečili da vide srpske sladokusce koji uživaju mljackajući pohovani?

Šta je to zadesilo čoveka u toku evolucije i presudno mu uvećalo i usložilo mozak?
Posle skorašnjih proučavanja, očigledno je da je nepoznati događaj (ili više događaja) ubrzao dotično uvećanje. Prateći 214 moždana gena kod četiri vrste – ljudi, makaki majmuna, pacova i miševa, Brus Lan iz Medicinskog instituta „Hauard Hjuz” u Čikagu nezapamćeni skok pripisuju promenama u „naslednim ciglicama” zaduženim za nadziranje moždane veličine i ustrojstva.
Čovekovi preci s izobilnijom sivom masom u glavi imali su preimućstvo u preživljavanju, zato su ostavljali više potomaka od ostalih sisara. Genetske izmene koje su rađale veće i složenije mozgove veoma brzo su se raširile među našim pradavnim precima.
Nasuprot marksističkom uverenju da iz kvantiteta proističe kvalitet, u prirodnoj lutriji života i smrti desilo se obrnuto. Evolucioni biolozi, antropolozi i sociolozi dugo se prepiru da li je ljudski mozak plod nesvakidašnjeg slučaja u evoluciji.
Čini se da je strogo prirodno odabiranje nametnulo potrebu za višom inteligencijom, iz čega su proizišli veći i složeniji mozgovi. Točak evolucije nije zaustavljen: nadmetanje za veće mozgove nastavlja se i u naše vreme.

Samo ljudski rod

Za svaki gen istraživači su preobrojali promene na DNK odrescima koje su uslovile izmene u proteinima, izmerivši svojevrsnu „evolucionu brzinu”. Šta je ona razotkrila? Geni zaduženi za mozak pretrpeli su veće promene kod ljudi i makaki majmuna nego kod pacova i miševa. I još više: to se zbilo kudikamo brže u ljudskom nego u majmunskom svetu. Ljudski rod bio je, po svemu sudeći, podvrgnut strožem odabiranju koje je iziskivalo veću inteligenciju.
Najveće uvećanje mozga započelo je pre pola miliona godina, a nastavljeno je sa savremenim čovekom pre oko 150 hiljada godina. Evolucija čoveka nije se desila najednom, imajući u vidu tako složen organ kao što je mozak. Nije i dalje jasno zašto je tome bio podvrgnut jedino ljudski rod, a ne i ostale vrste.
Ispostavlja se, međutim, da je verovatnoća nastanka razumnog života i te kako skromna – manja od 0,01 odsto u četiri milijarde godina, smatra Endru Votson, član Britanskog Kraljevskog društva. Čak i ako se začne, potrajaće veoma kratko u poređenju s dugovečnošću matične planete. Veoma usavršeni svemirski i zemaljski teleskopi maltene svakog dana snime planetu oko zvezde koja se ne zove Sunce. Iako ih ima mnogo sličnih Zemlji, veoma su mali izgledi da tamo daleko prebivaju razumna stvorenja.
Nesvakidašnje promišljanje nije, svakako, prošlo bez opaski. Astrobiolog Set Šostak iz SETI instituta naglašava da znamo za jedan oblik razumnog života i da nismo u stanju da na temelju te činjenice prosudimo kolika je verovatnoća da on postoji na drugim planetama, ako nismo potpuno uvereni da razumemo sve bitne evolucione procese.
U „Zvezdanim stazama” se, pak, prikazuje društvo znatno naprednije od našeg u nauci, tehnologiji i politici. Da li ćemo ikada to dostići?
U deset hiljada godina proteklih od poslednjeg ledenog doba ni u jednom trenutku ljudska rasa nije se nalazila u stanju konačnog znanja i nepromenljive tehnologije, podseća čuveni teorijski fizičar Stiven Hoking. Postojala su izvesna nazadovanja, kao što je bilo mračno doba posle pada Rimskog carstva. U minula dva stoleća stanovništvo se ubrzano povećavalo (broj žitelja naše planete udvostručuje se svakih četrdeset godina).
Ni u potrošnji električne struje i broju objavljenih naučnih radova nema nagoveštaja da će se naučno-tehnološko napredovanje usporiti i zaustaviti u bliskoj budućnosti. Ako se populacioni rast i porast potrošnje električne energije nastave sadašnjim stopama, oko 2.600. godine ljudi će stajati zbijeni rame uz rame, a Zemlja će sijati poput crveno usijanog tela!

Praiskonski život

Ali to se ne može nastaviti u nedogled. Prema sadašnjem stanju stvari, poručuje Stiven Hoking, moraćemo (našu) galaksiju da istražujemo sporo i mukotrpno u svemirskim brodovima koji se kreću sporije od svetlosti, iako nije sasvim isključeno ovladavanje nadsvetlosnim pogonom. Kao što je poznato, teorija relativnosti Alberta Ajnštajna isključuje svako kretanje brže od svetlosti – oko 300.000 kilometara u sekundi!
Najsloženiji sistem koji imamo je naše telo. Život je, kako se čini, potekao iz praiskonskih okeana koji su prekrivali Zemlju pre četiri milijarde godina. Moguće je da su slučajni sudari atoma doveli do nastanka makromolekula koji su bili u stanju da se umnožavaju, okupljaju u složenije sklopove. Pre tri i po milijarde godina pojavio se veoma složen molekul DNK koja je osnova svekolikog života.
Budući da je biološki razvoj u osnovi nasumičan hod u prostoru svih genetskih mogućnosti, on je bio veoma spor. Složenost ili broj bitova informacija koja je kôdirana u DNK približno odgovara broju baza u molekulu. Tokom prve dve milijarde godina stopa povećanja složenosti mora da je bila reda veličine jednog bita informacija svakih stotinu godina. Stopa povećanja složenosti DNK postupno je porasla do vrednosti od, otprilike, jednog bita godišnje poslednjih nekoliko miliona godina ali onda, pre šest do osam hiljada godina, usledio je krupan napredak: pojavio se pisani jezik.
Poruke su se mogle prenositi s pokolenja na pokolenje, obim složenosti ogromno je porastao. Informacije u knjigama mogu se brzo ažurirati, a stopa kojom je biološka evolucija to radila sa ljudskom DNK iznosi oko jedan bit godišnje. Svake godine biva objavljeno 200.000 novih knjiga, što znači obim nastajanja novih informacija premašuje milion bita u sekundi. Ako je samo jedan bit na svakih milion koristan, to je i dalje 100.000 puta brže od biološke evolucije.

Lek za glupost?

Može li se ikako smanjiti glupost na našoj planeti?
Američki naučnici su izumeli visokotehnološku pilulu (CH717) koja poboljšava misaone sposobnosti. Lek pripada porodici jedinjenja nazvanih ampakini, a deluju tako što u mozgu povisuju količinu glutamata, hemijske supstance koja olakšava učenje i pamćenje. Eksperiment na 16 dobrovoljaca, kojima je bio uskraćen san, pokazao je da je tableta pomogla da ostanu budni i poboljšala njihovu mentalnu moć.
Tvorac pilule je Geri Linč s Kalifornijskog univerziteta u Irvinu.

Jedinstven preokret

U razmatranjima budućnosti najavljuje se, inače, znatno ubrzavanje tehnološkog (društvenog, kulturnog itd.) napretka, na šta su mnogi ukazivali. Još 1958. proslavljeni poljski matematičar Stanislav Ulam, u razgovoru s Džonom fon Nojmanom, predskazao je da su ubrzavajući korak i promene vesnici približivanja svojevrsnog jedinstvenog preokreta u istoriji ljudske rase posle kojeg se čovekovo postojanje, kakvo poznajemo, neće nastaviti.
Dve i po decenije kasnije Džerald Hokins prepoznao je pet krupnih iskoraka u ljudskom bivstvovanju, najavivši da će poslednji doći 2021. i trajaće do 2053. godine.

Granica 2119. godine

Futurolog i izumitelj Rejmond Rej Kerzvejl pretpostavlja da će se mikroelektronski dizajneri koji smišljaju sve manje i sve brže čipove suočiti s poslednjom granicom 2119. kada će tranzistori imati samo nekoliko atoma u prečniku, a da će nov postupak izrade udahnuti nov život Murovom zakonu.
Uobičajeno je da se ovo predviđanje vezuje za sve vrste tehnologija, iako se tiče jedino (i isključivo) poluprovodničke industrije.

Sledeći nastavak: Velika kosmička seoba