Kолосална експлозија пре 13.000 година изазвала је климатске промене и из темеља променила животе тадашњих људи. Kосмичка катастрофа преобликовала је судбину раних ловаца-сакупљача, покренувши настанак пољопривреде, откривају чак четири нова опсежна истраживања.
Пре готово 13 хиљада година живот раних ловаца-сакупљача у Сирији драстично се променио. Усред уобичајеног свакодневн ог сакупљања хране и лова, огромна ватрена кугла запарала је небо. Тај небески посетилац експлодирао је у ваздуху заглушујућом снагом, ослобађајући ударне ваздуху који су одјкнули површином планете, остављајући за собом траг порушених стабала и насеља. Нова истраживања указују да је тај катаклизмични догађај био катализатор рађања пољопривреде у Сирији, битног прилагођавања за опстанак тадашње заједнице. Та истраживања објављена су у часопису Science Open под темом Airbursts and Cratering Impacts.
Глобални конзорцијум научника представио је уверљиве доказе утемељене на анализи слојева седимента са неолитског налазишта Абу Хурејра. То место, откривено седамдесетих прошлог века, сада лежи потопљено испод језера Асад, због изградње бране на реци Еуфрат. Абу Хурејра је позната по пружању најранијих доказа о прелазу тадашњих људи с лова и сакупљања на пољопривреду. Истраживачи су описали четири ригорозно рецензирана истраживања, која доприносе хипотези утицаја млађег дријаса. Та спорна хипотеза претпоставља да је космички удар покренуо раздобље млађег дријаса – изненадни, озбиљни и дуготрајни прекид загревања Земље.
„Представљамо значајне нове квантитативне доказе и тумачења која подржавају хипотезу да су фрагменти комета изазвали готово глобалне промене климе пре отприлике 12.800 година, а један ваздушни удар уништио је село Абу Хурејра”, објашњавају аутори тих истраживања. Слојеви седимента открили су мноштво увида, укључујући промене у сакупљању биљака током топлијих, влажних дана који су претходили климатској смени млађег дријаса, и хладније и сушније услове након тога. Подаци укључују промене у архитектури зграда, исхрани, раним фазама устрајног гајења домаћих житарица и махунарки и почетно држање стоке у обору, означавајући зачетак одрживе пољопривреде и припитомљавања животиња, напомињу аутори.
Археолог Ендру Мур и сарадници из Института за технологију Рочестер, спровели су у првој од четири студије опсежну анализу и идентификовали сломљена зрнца кварца, што указује на удар и велике ватрене олује. Џејмс Kенет, научник за Земљу са Калифорнијског универзитета Санта Барбара, наглашава важност фрагмената кварца. Кварц настао таквим шоком је добро познат и вероватно је најснажнији показатељ космичког догађаја. Истраживачи су у својим научним радовима, такође, испитивали морфологију прелома шокираног кварца у ниском притиску. Прелиминарна истрага потврдила је пукотине ниског удара у кварцним стенама у метеорском кратеру, који је настао ударом метеорита Беринџер.
Слични ломови се појаваљују у кварцу подвргнутом нуклеарним експлозијама у ваздуху, чак и без стварања ударног кратера. То показује да би астероид или комета који се распада близу Земљине површине могао изазвати ломове кроз ударне таласе који су прострујали планетом. „Први пут предлажемо да је шок у кварцним зрнцима изложеним атомској детонацији у бити исти као и код космичке експлозије на малим висинама и ниском притиску”, наглашава Kенет.
Друга студија представља уводну идентификацију ударно разломљеног кварца у слоју седимента Абу Хурејра на почетку раздобља млађег дријаса. Дубинска анализа открила је паралеле између неких зрна кварца у овом слоју, оних пронађених у нуклеарним експлозијама и оних у метеорском кратеру. Већина ових кварцних зрнаца издржала је температуре изнад 1.713 Целзијусова степена, што је више од оне на којој се а кварц топи. Вероватно су биле више температуре, потенцијално премашивши тачку врења од 2.200 Целзијусова подељка. Ти екстремни услови довели су до ломљења и топљења кварцних зрнаца, што је попраћено увођењем отопљеног силицијума у пукотине. Kада се овај некристални силицијум-диоксид нађе у разломљеним стенама, он служи као јасан показатељ удара, разликујући га од спорих тектонских помака.
Трећа студија открила је сићушне дијаманте, јединствене кристале и мајушне куглице које се састоје од силицијум-диоксида и гвожђа у слоју седимента који означава границу раздобља млађег дријаса. Неки од тих материјала могли су настати само у условима повишене температуре или притиска, што је ван могућности људске технологије у то време. Посебна твар, минијатурне куглице познате као отопљено стакло, чини отприлике 1,6 посто седимента. Откривене су на алатима, костима и глиненим зидовима, наглашавајући дубоки поремећај у прадавном селу. Неки фрагменти, чак, носе замршене отиске биљака. Научници нису пронашли аналоган материјал у хиљадама година старим седиментима које су људи таложили изнад граничног слоја млађег дријаса.
Kоначна, четврта студија пружа нове доказе који успостављају непосредну везу између космичког удара, промене у околини и значајне трансформације у људским друштвима. „Наше истраживање открива споре промене у људском коришћењу места столећима до и непосредно након почетка млађег дријаса, испрекидане наглом променом одмах на почетку тог раздобља”, истичу аутори тврдећи да су ти помаци произашли из фрагментације велике комете пречника приближно 100 километара. Тај догађај је вероватно покренуо знатне климатске промене на северној Земљиној хемисфери. Дошло је до промене: од влажнијих услова с различитим изворима хране за ловце-сакупљаче до сувих, хладнијих када више нису могли преживети само као ловци-сакупљачи. Тада су почели да узгајају јечам, пшеницу и махунарке.
(Илустрација Getty Images)
(Зимо)
