Машински факултет у Београду свечано је обележио два важна датума у својој историји – 72 године постојања и 147 година од увођења високошколске наставе у области машинства у Србији. Пандемија ковид-19 променила једосадашњи начин обележавања Дана факултета. Први пут у историји, традиционални годишњи сусрет машинаца одржан је у најуужем кругу званица, док је већина свечану академију пратила путем видео стрима на факултетском сајту.
„Дан Машинског факултета је прилика да подсетимо на резултате које смо остварили у протеклом периоду, али и да представимо оквир будућег развоја”, рекао је декан МФ, проф. др Радивоје Митровић, поздрављајући угледне званице. Говорећи о иновацијама у образовном и научном раду Машинског факултета он је нагласио да је последњих година много тога урађено на унапређењу квалитета свих сегмената пословања факултета, у складу с глобалним трендовима и потребама привреде.
„Следећи мото ,Изврност сада и у свему’, окренули се најбољим студентима, који ће својом креативношћу, развојем нових производа и технологија допринети привредном развоју земље и много већој стопи раста друштвеног производа. Веома смо поносни на сарадњу с привредом и међународну научну сарадњу. Наш циљ је да кроз подизање квалитета наставе, квалитета научноистраживачког рада, квалитета и обима сарадње с привредом и међународне сарадње направимо нови квантни скок који ће наредне генерације даље развијати”, истакао је, између осталог, проф. Митровић.
Честитајући Машинском факултету 72. рођендан, министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије Бранко Ружић поручио је да су научно-технолошки напредак и улагање у науку кичма развоја сваког друштва. „Машински факултет је деценијама уназад давао врхунска теоријска и практична знања инжењерима. Чињеница да је томе придодато и оно што се назива практичним компетенцијама и меким вештинама на најбољи начин говори о спремности Факултета да иде напред и студентима обезбеди савремене методе учења и веће могућности. Зато ми је драго да је у фокусу образовања, управо, студент”, нагласио је министар.
Бранко Ружић
Напомињући да су темељи образовања у области машинства постављени још 1873. године када је Универзитет у Београду донео одлуку о увођењу машинских предмета, он је указао да машинске инжењере школоване у Србији данас траже широм света. Осврнувши се на експозе премијерке Ане Брнабић, министар је рекао да ће ресорно министарство и Влада Републике Србије радити на стварању услова да се стручњаци врате у земљу. „Сматрам да су и претходне владе доста покренуле, али доста тога имамо и да завршимо”, нагласио је Ружић. Говорећи о четвртој индустријској револуцији, он је изразио наду да она неће довести до дехуманизације друштва већ да ће бити полуга која ће помоћи да се читава планета још више у вредносном систему усагласи с технолошким развојем, али да се не забораве етика и морал.
Дан факултета, студентима, наставницима и свим запосленима на Машинском факултету честитала је и ректорка Универзитета у Београду, проф. др Иванка Поповић. „Ова година је донела много изазова за све чланице Универзитета и то не само због пандемије, али Универзитет показао снагу да може да се прилагоди и да одговори на све те изазове. То охрабрује да ћемо и ово стање пандемије која постаје део нашег живота сада успети да превладамо, на шта указују и резултати Машинског факултета у Београду”, истакла је Поповићева.
Иванка Поповић
Она је указала да је направљен веома велики помак када је реч о техничким факултетима о чему најбоље говори чињеница да је Београдски универзитет примљен у међународно удружење CESAER које окупља најбоље универзитете из области техничких и природних наука. То је свакако велико признање, с обзиром да се чланство у том удружењу добија искључиво по позиву. „Не бих се освртала на финансијке аспекте око тога шта нас огрничава да радимо више, али сам уверена да ће бити прилике да о томе разговарамо с новим министром и да ћемо успети да оптимизујемо средства да би универзитети могли да пруже максимум у овим околностима”, закључила је проф. др Иванка Поповић.
Председник Српске академије наука и уметности, академик Владимир Костић, рекао је да је Машински факултет, који су завршиле хиљаде студената, храм и да би то свака власт требало да зна. „Са огромним поштовањем желим да одам признање свима вама који сте те студенте избацивали са дипломом у рукама и слали их не само по Србији, него по читавом свету. Машински факултет је врста бренда Београдског универзитета и то није куртоазија”, поручио је академик Костић.
Владимир Костић
Свечаности је присуствовао и проф. др Ненад Зрнић, проректор за међународну сарадњу Универзитета у Београду, декани машинских факултета у Крагујевцу, Нишу и Краљеву, декани техничких факултета Универзитета у Беогаду, чланови Деканског колегијума и Савета Машинског факултета, шефови катедара и представници студентских организација.
(Извор МФ)
